Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev izjavio je da bi Azerbejdžan i Jermenija mogli postići mirovni sporazum u roku od nekoliko meseci. Alijev je istakao da je promena Ustava Jermenije ključni uslov za potpisivanje sporazuma, jer trenutni ustav sadrži teritorijalne pretenzije prema Azerbejdžanu. Bez promene Ustava Jermenije, mirovni sporazum neće biti potpisan. Ovo je izjavljeno tokom sastanka sa novim ambasadorom Kanade u Bakuu, Kevinom Hamiltonom.

Sukob između Azerbejdžana i Jermenije datira još iz vremena raspada Sovjetskog Saveza. Glavni spor oko Nagorno-Karabaha je teritorijalni sukob koji je doveo do oružane borbe i razaranja. Poslednjih godina, pregovori su vođeni kako bi se postigao mir između ove dve zemlje, ali do sada nije postignut konačan sporazum.

Azerbejdžan zahteva povratak svoje teritorije, uključujući Nagorno-Karabah, koji je trenutno pod kontrolom jermenskih snaga. Jermenija, s druge strane, traži garancije za bezbednost i autonomiju Nagorno-Karabaha. Drum u oba pravca moraće se napraviti kako bi se postigao održivi mir u regionu.

Postizanje mirovnog sporazuma između Azerbejdžana i Jermenije bila bi velika prekretnica za ovaj region. Ova dva suseda imaju bogatu zajedničku istoriju, ali su decenijama bili u sukobu koji je izazvao patnju i razaranje na obe strane. Potpisivanje mirovnog sporazuma bi bilo korak ka stabilnosti i prosperitetu za obe zemlje.

Promena Ustava Jermenije kako bi se uklonile teritorijalne pretenzije prema Azerbejdžanu ključni je uslov za postizanje mirovnog sporazuma. Bez ovog koraka, sporazum neće biti moguć. Jermenija će morati da pokaže spremnost za dijalog i saradnju kako bi se konačno rešio ovaj dugogodišnji sukob.

Azerbejdžan i Jermenija su sada pred važnim trenutkom u svojim odnosima. Postizanje mirovnog sporazuma zahtevaće kompromis i volju za postizanjem rešenja koje će biti obostrano korisno. Obaveze obe strane u sporazumu biće ključne za uspeh ovog procesa.

Kanada kao posrednik u pregovorima može imati važnu ulogu u olakšavanju dijaloga između Azerbejdžana i Jermenije. Kao neutralna i nepristrasna strana, Kanada može posredovati kako bi se olakšali pregovori i postigao održivi sporazum. Njen doprinos može biti ključan za postizanje mira u regionu.

Nagorno-Karabah je teritorija sa složenom istorijom i kulturnim nasleđem. Rešavanje ovog sukoba zahtevaće pažljivo planiranje i strpljenje kako bi se izbegle dalje tenzije i sukobi. Mirovni sporazum će omogućiti povratak mira i stabilnosti u ovom regionu.

Azerbejdžan i Jermenija su zemlje sa bogatom istorijom i kulturom. Postizanje mira između ove dve zemlje bio bi korak ka boljoj budućnosti za celu regiju. Dugogodišnji sukob između Azerbejdžana i Jermenije prouzrokovao je patnju i razaranje, ali postizanje mira može obezbediti prosperitet i napredak za obe zemlje.

Sporazum između Azerbejdžana i Jermenije mogao bi biti potpisan u narednim mesecima, ali je neophodno da Jermenija ispuni uslove za promenu Ustava koji bi uklonio teritorijalne pretenzije prema Azerbejdžanu. Bez ovog koraka, mirni sporazum neće biti postignut. Jermenija će morati da pokaže spremnost za kompromis i saradnju kako bi se rešio ovaj dugogodišnji sukob.

Azerbejdžan i Jermenija imaju zajedničku istoriju i kulturu koja bi mogla biti osnova za izgradnju mirnih odnosa i saradnje. Postizanje mirovnog sporazuma bio bi korak ka boljoj budućnosti za obe zemlje i region u celini. Potrebna je politička volja i spremnost za dijalog kako bi se postigao mir i stabilnost u ovom regionu.