Kako je danas saopšteno iz Tužilaštva, sumnja se da je u 28. juna 2021. godine u Beogradu, kao odgovorno lice – osnivač i direktor „Baka prase doo“, u nameri da potpuno izbegne plaćanje poreza na dobit pravnih lica, dao lažne podatke o činjenicama koje su od uticaja za utvrđivanje ove obaveze. Ova radnja je rezultirala izbegavanjem plaćanja poreza u iznosu od 1.316.461,05 dinara.
Optuženi, Marko Ilić, kao direktor preduzeća, imao je obavezu da pravilno izveštava o finansijskim podacima i da izvršava svoje poreske obaveze. Međutim, prema navodima Tužilaštva, Ilić je svesno pružio netačne informacije koje su dovele do toga da njegovo preduzeće izbegne plaćanje značajnog iznosa poreza. Ova situacija otvara važna pitanja o odgovornosti menadžera i direktora firmi u vezi sa poreskim zakonodavstvom, kao i o mehanizmima kontrole koje država ima na raspolaganju da bi sprečila ovakve zloupotrebe.
U skladu sa zakonom, poreska utaja se smatra ozbiljnim krivičnim delom koje može imati ozbiljne posledice po one koji je počine. Prema Krivičnom zakoniku, novčane kazne i kazne zatvora su moguće kazne za ovakva dela. U ovom slučaju, Prvom osnovnom sudu u Beogradu predloženo je da nakon održanog glavnog pretresa i izvedenih dokaza, okrivljenog Ilića oglasi krivim zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja.
Preporučena kazna za Ilića uključuje jednonogodišnju zatvorsku kaznu koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od tri godine ne učini novo krivično delo. Takođe, predložena je i novčana kazna u iznosu od 100.000,00 dinara. Ovaj model kazne poznat je kao uslovna kazna, koja omogućava okrivljenom da izbegne zatvorsku kaznu ukoliko se ponaša u skladu sa zakonom u određenom periodu.
Ovaj slučaj je samo jedan od mnogih koji ukazuju na problem poreske utaje u Srbiji. Prema podacima nekih istraživanja, procenjuje se da država godišnje gubi milijarde dinara zbog različitih oblika poreskih prevara. Ova situacija stvara pritisak na budžet i može uticati na finansiranje javnih usluga kao što su obrazovanje, zdravstvo i infrastruktura.
Poreska utaja se često povezuje sa korupcijom i nepoštenjem u poslovanju. U mnogim slučajevima, preduzeća koriste različite metode da bi prikrila svoje stvarne prihode, uključujući lažno prikazivanje troškova, korišćenje fiktivnih faktura ili otvaranje „sivih“ firmi koje ne izveštavaju o svojim aktivnostima. Ove radnje ne samo da štete državnom budžetu, već i stvaraju nerazmerne konkurentske prednosti za one koji se bave nepoštenim poslovanjem.
Da bi se suzbila poreska utaja, država je u poslednjih nekoliko godina preduzela različite mere. Uvedene su rigoroznije kontrole i inspekcije, kao i veće kazne za prekršaje. Takođe, postoji i sve veće interesovanje za saradnju između različitih državnih institucija kako bi se poboljšala efikasnost u borbi protiv poreskih prevara.
Uloga medija i javnosti je takođe ključna u ovom procesu. Informisanje građana o važnosti plaćanja poreza i posledicama poreske utaje može doprineti podizanju svesti o ovom problemu. Takođe, transparentnost u poslovanju i odgovornost menadžmenta su od suštinskog značaja za izgradnju poverenja u ekonomiju.
U zaključku, slučaj Marko Ilić i preduzeća „Baka prase doo“ je još jedan podsetnik na potrebu za strogim poštovanjem poreskih zakona i pravila. Poreska utaja je ozbiljan zločin koji ima dalekosežne posledice po društvo i ekonomiju. Samo zajedničkim naporima svih aktera možemo stvoriti efikasniji sistem koji će smanjiti mogućnosti za ovakve prevare i obezbediti pravednije oporezivanje.
