Banke u Srbiji su u poslednje četiri godine zaradile skoro dve milijarde evra samo od provizija i naknada, navodi se u izveštaju Agencije za privredne registre. Ova zarada od provizija i naknada je porasla sa 660 miliona evra u 2023. godini na 800 miliona evra u 2022. godini. Ova praksa banaka je nezakonita, prema mišljenju advokata Marije Radanović i Miroslava Živkovića. Oni ističu da banke naplaćuju provizije i naknade bez pružanja stvarnih usluga korisnicima, što je protivno zakonu.
Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača „Efektiva“ takođe ističe da banke zarađuju velike sume novca od provizija i naknada, a da se njihov primarni posao više ne svodi na kreditiranje. On navodi da banke naplaćuju visoke provizije za usluge poput održavanja računa ili korišćenja e-bankarstva, iako korisnici sami obavljaju većinu poslova.
Ograničavanje maksimalnih kamatnih stopa koje je najavila država može imati malo efekta ako banke jednostavno povećaju provizije i naknade kako bi nadoknadile gubitke. Finansijski stručnjak Vladimir Vasić ističe da banke tradicionalno ostvaruju oko 80% svojih prihoda od kamata i 20% od provizija i naknada. Stoga, regulisanje provizija i naknada je ključno za zaštitu potrošača.
Advokat Marija Radanović navodi nekoliko primera nezakonitih praksi banaka, uključujući slučajeve gde su efektivne kamatne stope bile izuzetno visoke i gde su banke naplaćivale provizije na subvencionisane kredite. NBS je već smanjivala naknade banaka za 30%, ali su banke odmah podigle ove naknade čim je dogovor istekao.
Advokati takođe ukazuju na probleme sa osiguranjem kod Nacionalne korporacije za osiguranje kredita (NKOSK), gde banke prebacuju troškove osiguranja na korisnike kredita. Postoje i mnogi drugi prekršaji kada su u pitanju pozajmice, uključujući pogrešan obračun kamatnih stopa i druge nezakonitosti.
Potrošači koji su pokrenuli sporove protiv banaka sada dobijaju opomene da povuku tužbe, ali advokati savetuju da se ne odustaju od tužbi bez konsultacija sa advokatom, jer veliki broj presuda i dalje prolazi u korist potrošača. Ova praksa banaka je nezakonita i protivna pravilima Evropskog suda pravde, a potrebno je da se preduzmu koraci kako bi se zaštitili interesi potrošača.
