U Beogradu je postala prilično česta pojava videti divlje životinje kako šetaju ulicama. Iako su patke, labudovi, fazani i ježevi česti prizori, nedavno je primećena i lisica na Julinom brdu. Ova situacija može predstavljati opasnost, posebno ako divlje životinje ne beže od ljudi, što je slučaj sa zaraženim lisicama. Lovac Boško Milovanović upozorava da je najbolje izbegavati kontakt sa ovakvim životinjama, jer mogu biti opasne.
Pojava lisica u gradovima postaje sve uobičajenija, a uprkos njihovoj prirodnoj ulozi u ekosistemu, moguće je da se populacija lisica povećava zbog proširenja gradova na njihova staništa. Nemanja Ivanović ističe da je Važno da se građani pridržavaju mera za odlaganje smeća kako bi smanjili privlačnost lisica ka urbanim sredinama. Lisice se uglavnom hrane glodarima, voćem i povrćem, ali često traže hranu i u komunalnom otpadu.
Važno je napomenuti da lisice, kada su zaražene besnilom, mogu imati neobično ponašanje i pokušati da se približe ljudima. Stoga je potrebno paziti i ne prilaziti im, čak i ako deluju mirno. Preporučeno je izbegavati kontakt sa divljim životinjama u gradu kako bi se izbegle nepotrebne opasnosti.
Ukoliko se populacija lisica nekontrolisano povećava, moguće je da će se situacija dodatno zakomplikovati. Neophodno je preduzeti mere za kontrolu populacije lisica, kako bi se očuvala sigurnost građana i životinja. Besnilo je jedan od prirodnih kontrolora populacije lisica, ali je važno voditi računa o njihovoj prisutnosti i učiniti sve kako bi se sprečile potencijalne opasnosti.
Uprkos izazovima sa kojima se suočavamo, važno je imati razumevanja za divlje životinje koje nastoje da prežive u promenljivim uslovima gradskog okruženja. Potrebno je zajedničkim snagama raditi na očuvanju prirode i njenih stanovnika, jer samo tako možemo zajedno opstati i živeti u harmoniji sa životinjama koje nas okružuju. Važno je da se svi stanovnici grada informišu o sigurnom ponašanju u prisustvu divljih životinja i budu spremni da reaguju u skladu sa situacijom.
Uvidom u situaciju divljih životinja u Beogradu, možemo zaključiti da je potrebno pažljivo pratiti njihovo ponašanje i reagovati adekvatno u trenucima kada se nađemo u njihovom prisustvu. Uz međusobnu saradnju i solidarnost, možemo zajedno doprineti očuvanju balansa između gradskog života i prirode, te omogućiti bezbedno suživot divljih životinja i ljudi u urbanim sredinama. Važno je da se svi građani informišu o merama opreza koje treba preduzeti u susretu sa divljim životinjama i da očuvaju svoju sigurnost i sigurnost životinja koje ih okružuju.
