Evropska komisija je objavila da je Beograd postao najveći evropski grad koji nudi besplatan javni prevoz svim svojim građanima. Sa populacijom od 1,7 miliona, Beograd je 1. januara 2025. godine uveo besplatan javni prevoz za sve svoje stanovnike. Ovo ga čini najvećim evropskim gradom koji je usvojio takvu politiku. Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je da putnici više neće morati da kupuju karte za autobuse, tramvaje i trolejbuse, pridružujući se gradovima poput Luksemburga, Talina i Monpeljea u prihvatanju besplatnog javnog prevoza.
Komisija je istakla da je Šapić najavio i planove za veliku reformu gradskog voznog parka, navodeći da do kraja 2025. godine nijedno vozilo u voznom parku neće biti starije od dve godine, osim onih kupljenih 2022. godine. Očekuje se da će ove mere smanjiti gužve u saobraćaju, smanjiti emisije štetnih gasova i promovisati održiviju mobilnost širom srpske prestonice. One čine deo šire strategije grada za poboljšanje urbane mobilnosti. Očekuje se da će sistem metroa, planiran za završetak do 2030. godine, dodatno transformisati ponudu javnog prevoza.
Od 1. januara, javni prevoz u Beogradu je potpuno besplatan, a najavljeno je i da će trolejbusi biti zamenjeni električnim vozilima. Ova inicijativa se nadovezuje na sve veći trend gradova širom sveta koji uvode besplatne ili subvencionisane sisteme javnog prevoza kako bi smanjili zagađenje vazduha, gužve u saobraćaju i promovisali održivu mobilnost.
Beograd je tako postao lider u ovom pogledu, pridružujući se gradovima poput Luksemburga koji je prvi postao besplatan grad za javni prevoz, kao i drugim gradovima poput Talina i Monpeljea koji su usvojili slične politike. Ove inicijative su deo šireg trenda ka održivijem urbanom planiranju i mobilnosti, koji se sve više prepoznaje kao ključan faktor u borbi protiv klimatskih promena i unapređenju kvaliteta života u gradovima.
Besplatan javni prevoz ima brojne koristi, kako za građane, tako i za gradove. On omogućava pristupačniju i efikasniju mobilnost za sve stanovnike, bez obzira na njihovu finansijsku situaciju. Takođe, smanjuje broj individualnih automobila na ulicama, što dovodi do manjeg zagađenja vazduha i bolje kvaliteta života za sve. Osim toga, besplatan javni prevoz može pomoći u smanjenju gužvi u saobraćaju i promovisanju zdravijih i održivijih načina putovanja.
Beograd je prepoznao ove benefite i odlučio da postane lider u promovisanju besplatnog javnog prevoza. Njegova inicijativa bi mogla poslužiti kao primer drugim gradovima u Srbiji i širom sveta da razmotre slične mere za unapređenje urbane mobilnosti i borbu protiv klimatskih promena.
Uz to, planovi za modernizaciju gradskog voznog parka i uvođenje električnih vozila dodatno će doprineti održivijoj mobilnosti u Beogradu. Očekuje se da će ove mere privući veći broj građana da koriste javni prevoz umesto privatnih automobila, što će imati pozitivan uticaj na okolinu i kvalitet života u gradu.
Sve u svemu, Beograd je postao lider u promovisanju besplatnog javnog prevoza i održive mobilnosti, pridružujući se drugim evropskim gradovima koji su već prepoznali važnost ovih inicijativa. Ova odluka će imati pozitivan uticaj na život građana, životnu sredinu i kvalitet života u srpskoj prestonici, postavljajući novi standard za ostale gradove da slede.
