Članovi Proširenog rektorskog kolegijuma Univerziteta u Beogradu izrazili su svoje nezadovoljstvo zbog nedavnog dopisa koji je Ministarstvo prosvete poslalo školama. U saopštenju su naveli da Ministarstvo preti prosvetnim radnicima koji su u štrajku i da vrši pritisak na njih. Ova situacija ukazuje na napetosti između prosvetnih radnika i državnih institucija, a članovi rektorskog kolegijuma smatraju da je takav pristup neprimjeren i neprihvatljiv.
U saopštenju se ističe da je obaveza Ministarstva da tumači i primenjuje propise na objektivan i nepristrasan način, poštujući prava garantovana Ustavom. Umesto toga, Ministarstvo se obraća preteći tonom, što dodatno pogoršava situaciju i vrši pritisak na nastavnike koji koriste svoja ustavna prava. Ova izjava ukazuje na ozbiljnost problema u obrazovnom sistemu i na to kako se prosvetni radnici osećaju u trenutnim okolnostima.
Rukovodioci beogradskog univerziteta naglašavaju da je odnos države prema prosvetnim radnicima godinama bio ponižavajući. Nastavnici i učitelji se suočavaju sa fizičkim ugrožavanjem na radnim mestima, kao i sa finansijskim potcenjivanjem. Ove okolnosti su dovele do toga da su prosvetni radnici odlučili da obustave nastavne aktivnosti kao oblik protesta protiv trenutnog stanja. Oni traže vraćanje dostojanstva profesiji koja ima vitalni društveni i nacionalni značaj.
Takođe, Senat Univerziteta u Beogradu, koji čini rektor, prorektori, dekani svih fakulteta, predsednici veća grupacija nauka i direktori svih instituta, predložio je Platformu za rešavanje problema u obrazovanju. Ipak, Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na ovaj predlog na adekvatan način, što dodatno frustrira članove akademske zajednice.
Jedan od ključnih problema je i odluka Ministarstva prosvete da direktori osnovnih i srednjih škola umanje plate zaposlenima koji su učestvovali u štrajku. Ova odluka izazvala je dodatno nezadovoljstvo među prosvetnim radnicima, jer smatraju da se time dodatno vrši pritisak na njih i da se njihova prava ne poštuju.
Prosvetni radnici su u poslednjih nekoliko godina često isticali da se suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući niske plate, loše uslove rada i nedostatak podrške od strane države. Ove okolnosti su dovele do toga da je obrazovanje postalo neprivlačna profesija za mnoge mlade ljude, što može imati dugoročne posledice po kvalitet obrazovanja u Srbiji.
U ovom kontekstu, važno je da se pronađe rešenje koje će zadovoljiti zahteve prosvetnih radnika i omogućiti im da rade u uslovima koji su dostojni njihove profesije. Takođe, potrebno je da država prepozna važnost obrazovanja i uloži više resursa u poboljšanje uslova rada prosvetnih radnika.
Uloga prosvetnih radnika je ključna za razvoj društva, jer oni oblikuju buduće generacije i prenose znanje i vrednosti. Sa druge strane, država ima obavezu da obezbedi adekvatne uslove za rad i život prosvetnih radnika, kako bi oni mogli da obavljaju svoj posao na najbolji mogući način.
U zaključku, situacija u obrazovanju zahteva hitnu pažnju i delovanje svih relevantnih aktera. Samo kroz dijalog i saradnju između prosvetnih radnika i državnih institucija može se doći do rešenja koja će zadovoljiti sve strane i omogućiti kvalitetno obrazovanje za sve učenike. Prosvetni radnici zaslužuju poštovanje i podršku, a njihova prava treba da budu zaštićena kako bi mogli da obavljaju svoj posao sa dostojanstvom i strašću.
