Rusi i Bjelorusi neće učestvovati u tradicionalnom defileu sportista na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Parizu u julu, saopštio je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) u utorak. Odluka je donesena zbog ruske invazije na Ukrajinu, pa će sportisti iz ovih zemalja nastupati bez državnih obilježja kao pojedinačni neutralni sportisti (AINs) pod specijalnom zastavom.
MOK je saopštio da neće učestvovati u defileu delegacija tokom ceremonije otvaranja, ali će imati priliku da budu dio drugih aspekata ceremonije. Direktor Međunarodnog olimpijskog komiteta Džejms Meklod objasnio je da će pojedinačni neutralni sportisti biti prisutni na ceremoniji, ali neće defilovati na rijeci Seni 26. jula. Ceremonija otvaranja održaće se na rijeci sa defileom timova na brodovima pred oko 300.000 gledalaca.
Meklod je uporedio ovu situaciju sa situacijom na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine, kada su se takmičili „nezavisni olimpijski učesnici“ iz bivše Jugoslavije. Međutim, MOK je naglasio da će sportisti koji se kvalifikuju biti provjereni od strane tročlanog odbora kako bi se osiguralo da ispunjavaju kriterijume postavljene za Ruse i Bjelorusi. Jedan od članova ovog odbora je i bivši NBA košarkaš Pol Gasol.
Među kriterijumima je i to da neće biti dozvoljeno učešće sportistima koji aktivno podržavaju rat u Ukrajini ili koji rade za vojsku i bezbjednosne službe. MOK očekuje da će se za Igara u Parizu kvalifikovati 36 ruskih sportista i 22 bjeloruska sportista. Na prethodnim Olimpijskim igrama u Tokiju 2021. godine, ruski tim je imao 330 članova, dok je bjeloruski tim imao 104 člana.
Ovo nije prvi put da sportisti iz određenih zemalja nastupaju pod neutralnom zastavom na Olimpijskim igrama zbog političkih ili drugih razloga. Na primjer, ruski sportisti su nastupali kao „sportisti pod neutralnom zastavom“ (OAR) na Olimpijskim igrama u Pjongčangu 2018. godine zbog skandala sa dopingom. Slična situacija je bila i sa sportistima bivše Jugoslavije na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine.
Osim toga, i pojedini sportisti iz drugih zemalja su u prošlosti nastupali pod neutralnom zastavom zbog raznih razloga. Na primjer, sportisti iz Savremena Olimpijskog pokreta (forma koja okuplja neafirmirane sportiste uklonjene iz svojih nacionalnih olimpijskih komiteta) su nastupali na OI 2000. godine i na Zimskim igrama 1994. godine.
Ove godine, MOK je odlučio da sportisti iz Rusije i Bjelorusije neće učestvovati u defileu sportista na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Parizu u julu. Ova odluka je donesena zbog ruske invazije na Ukrajinu, a sportisti iz ovih zemalja će nastupati kao pojedinačni neutralni sportisti. Očekuje se da će se 36 ruskih i 22 bjeloruska sportista kvalifikovati za Igara.
MOK je saopštio da će sportisti koji se kvalifikuju biti provjereni od strane tročlanog odbora kako bi se osiguralo da ispunjavaju kriterijume uspostavljene za Ruse i Bjelorusi. Odbor će provjeriti da li sportisti podržavaju rat u Ukrajini ili rade za vojsku i bezbjednosne službe. Osim toga, sportisti će takmičiti bez državnih obilježja, pod specijalnom zastavom i himnom bez stihova.
Iako neće učestvovati u defileu delegacija, sportisti će imati priliku da budu dio ostalih aspekata ceremonije otvaranja. Ceremonija će biti održana na rijeci Seni sa defileom timova na brodovima pred oko 300.000 gledalaca. Direktor MOK-a Džejms Meklod je naveo da je slična situacija bila i na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine, kada su se takmičili „nezavisni olimpijski učesnici“ iz bivše Jugoslavije.
Ovaj izuzetak za sportiste iz Rusije i Bjelorusije je rijedak, ali nije jedini takav slučaj u istoriji Olimpijskih igara. Postoje razni razlozi zbog kojih su sportisti u prošlosti nastupali pod neutralnom zastavom, kao što su političke tenzije, doping skandali ili problemi sa nacionalnim olimpijskim komitetima. Odluka MOK-a da ruski i bjeloruski sportisti ne učestvuju u defileu na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Parizu je u skladu sa politikom organizacije da se sportisti takmiče u miru, bez političkih pritisaka ili sankcija.