Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je nedavno izjavio da Bosna i Hercegovina (BiH) nije kandidat za NATO, niti će postati članica Alijanse. On je istakao da BiH ostaje vojno neutralna i da neće postati članica NATO-a, jer Parlamentarna skupština BiH trenutno nema saglasnost većine potrebne za donošenje takve odluke. Dodik je naglasio da će BiH ostati vojno neutralna i da će nastaviti da sarađuje sa Srbijom.

Dodik je takođe podsetio na NATO agresiju na Republiku Srpsku i Srbiju, tokom koje je korišćen osiromašeni uranijum i ubijane žene i deca. On je istakao da se takvi događaji ne smeju zaboraviti i da BiH treba da zadrži svoju vojnu neutralnost.

Ova izjava dolazi u trenutku kada se sve više zemalja Balkana okreće ka NATO-u, a Bosna i Hercegovina je jedina zemlja u regionu koja nije članica Alijanse. Ipak, postoje različita mišljenja unutar same zemlje kada je u pitanju članstvo u NATO-u, međutim, Dodikova izjava jasno ukazuje na to da BiH trenutno neće postati deo Alijanse.

Bosna i Hercegovina je složena država sa tri konstitutivna naroda – Bošnjacima, Srbima i Hrvatima, te je pitanje vojne neutralnosti jedno od pitanja koje deli ove narode. Dok su bošnjački političari izrazili podršku članstvu u NATO-u, srpski političari, poput Dodika, smatraju da BiH treba da ostane vojno neutralna. Hrvati su takođe podeljeni po ovom pitanju, ali većina podržava integraciju u NATO.

NATO je vojna alijansa koja broji 30 članica, a osnovana je sa ciljem da obezbedi kolektivnu odbranu i bezbednost članica. Organizacija je nastala nakon Drugog svetskog rata, kao odgovor na rastuću sovjetsku pretnju. Od tada, NATO je postao jedna od najmoćnijih vojnih alijansi u svetu, sa vojnom i političkom moći da odbrani svoje članice od spoljnih pretnji.

Iako članstvo u NATO-u donosi određene prednosti, kao što su kolektivna odbrana, vojna pomoć i interoperabilnost sa drugim saveznicima, postoji i određeni otpor među pojedinim zemljama. Mnoge zemlje, poput Srbije, vide NATO kao agresivnu vojnu silu koja je odgovorna za mnoge ratne zločine i kršenje ljudskih prava.

U Srbiji, sećanje na NATO bombardovanje 1999. godine je još uvek svežo, te se većina srpskih političara zalaže za vojnu neutralnost i saradnju sa Rusijom, kao alternativu integraciji u NATO. S druge strane, neki političari smatraju da bi članstvo u NATO-u bilo korisno za Srbiju, kao garant bezbednosti i stabilnosti u regionu.

Slična situacija je i u Republici Srpskoj, entitetu u sastavu BiH, gde većina političara podržava vojnu neutralnost i saradnju sa Srbijom, umesto integracije u NATO. Republika Srpska je i sama bila meta NATO agresije tokom rata u BiH, te je sećanje na te događaje još uvek sveže.

Uprkos ovim otporima i različitim mišljenjima, NATO ostaje važna vojna alijansa u regionu Balkana, sa brojnim aktivnostima i programima saradnje sa zemljama regiona. Stoga će pitanje članstva Bosne i Hercegovine u NATO-u nastaviti da bude predmet rasprave i političkih odluka u narednim godinama.

U zaključku, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je jasno izneo stav da Bosna i Hercegovina neće postati članica NATO-a, te da će zemlja nastaviti da bude vojno neutralna. Ova izjava je samo jedan od primera političkih podela i sukoba u zemlji, te će pitanje vojne neutralnosti i članstva u NATO-u nastaviti da bude tema političkih rasprava u narednom periodu.