Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog mučenika Tarahu, Prova i Andronika 25. oktobra, što je praznik posvećen ovim hrišćanskim svetiteljima koji su stradali za vreme vladavine rimskog cara Dioklecijana. Tokom vladavine cara Dioklecijana i Maksimijana, proganjanje hrišćana bilo je uobičajeno i surovo. Tarah, Prov i Andronik su bili uhvaćeni i dovedeni na sud, gde su ih tukli štapovima i bacili u tamnicu.
Nakon dugotrajnih muka, ova trojica hrišćanskih svetitelja su bačena u arenu sa divljim zverima, ali se dogodilo čudo kada medved i lavica nisu hteli da povrede mučenike već su im se umiljavali. Mnogi ljudi prisutni u publici poverovali su u hrišćanskog Boga nakon ovog čuda, što je razbesnelo sudiju koji je naredio vojnicima da ih ubiju. Hrišćani Makarije, Feliks i Verije su pokušali da dostojno sahrane tela mučenika, ali u mraku nisu mogli da ih razlikuju. Tada su se pomolili Bogu, a iznad tela su se pojavile tri upaljene sveće koje su im pomogle da pronađu tela i sahrane ih.
Sveti Teofan nas podseća da pravda, iako može delovati umekšano, ima unutrašnju istinu koja se ne može ignorisati. Unutrašnja pravda nas poziva na autentičnost i hrabrost da se suočimo sa sopstvenim demonima. Zlo ne prestaje ni nakon smrti, ali vernici ne treba da se plaše jer zlo nema moć nad njima. Njihova vera i molitva su oružje protiv zlih sila, a ukoliko želimo da se oslobodimo zla, moramo biti budni, moliti se i čuvati svoju dušu.
Sveti Teofan takođe naglašava da, iako svet može delovati haotično, unutrašnji mir koji dolazi od Hrista može prevazići sve teškoće. Unutrašnji mir i radost su neodvojivi od Hrista i stiču se kroz ispunjavanje Božjih zapovesti. Aktivno delovanje u skladu sa verom omogućava nam da iskusimo blagodat i prijatnost koju Hristos donosi, uz sposobnost da se nosimo sa izazovima spoljnog sveta. Sveti apostol Filip Đakon ostao je upamćen po mnogim čudesima, dok je Sveti Teofan Načertani ostavio legat kroz pisanje 145 kanona.
Na taj način, hrišćanska vera nas podstiče da istrajemo u veri i borbi protiv zla, da se suočimo sa unutrašnjim demonima i da tragamo za unutrašnjim mirom koji dolazi od Hrista. Kroz molitvu, poslušnost Božjim zapovestima i hrabrost u suočavanju sa izazovima spoljnog sveta, možemo postići unutrašnju prijatnost i sigurnost koja nas čini snažnima u veri. Obrativši pažnju na unutrašnje sukobe i strahujući samo od Boga, možemo prevazići svaku prepreku i postići svetost duše. Jer, kao što su Sveti mučenici Tarah, Prov i Andronik pokazali hrabrost u trpljenju, tako i mi možemo pronaći snagu u veri kako bismo prevazišli sve izazove koji nas snađu na putu ka svetosti.
