Davor Dujmović bio je jedan od najtalentovanijih glumaca naše regije, rođen u Sarajevu. Prvu ulogu ostvario je kao dečak u kultnom filmu „Otac na službenom putu“ Emira Kusturice, koji je nagrađen Zlatnom palmom u Kanu. Dujmović je bio siromašnog porekla, ali je imao veliki talenat i želju da svira klavir. Našao je način da vežba klavir u školi, zahvaljujući čistačici koja mu je otključavala učionicu noću.

Njegovo putovanje u svet filma počelo je slučajno, kada je kao dečak sreo Emira Kusturicu i Ćira Mandića u restoranu. Pozvali su ga na audiciju za film „Otac na službenom putu“ i tu je Dujmović pokazao svoj izuzetan talenat za glumu. Nakon ovog filma, odlučio je da upiše filmsku akademiju, ali to mu nije uspelo. Ipak, karijera mu je i dalje cvetala, a s nepunih 18 godina postao je glavni glumac u filmu „Dom za vešanje“, koji mu je doneo najveću slavu.

Dujmović je bio često upoređivan s Dastinom Hofmanom, zbog svoje izuzetne glumačke sposobnosti. Međutim, početkom devedesetih godina, navukao se na heroin, što je imalo pogubne posledice po njegovu karijeru i zdravlje. Pokušavao je da se skine s droge, ali nije uspeo. Ipak, snimio je još nekoliko filmova, a jedan od najznačajnijih bio je „Podzemlje“ u režiji Emira Kusturice.

Nakon početka rata, Dujmović se preselio u Beograd, gde je nastavio sa snimanjem filmova. Međutim, ubrzo je počela njegova borba sa alkoholizmom i depresijom. Nažalost, 31. maja 1999. godine izvršio je samoubistvo u Novom Mestu u Sloveniji, gde je živeo sa tadašnjom devojkom. Njegova smrt ostavila je veliku prazninu u svetu filma i pozorišta.

Davor Dujmović ostaje upamćen kao jedan od najtalentovanijih glumaca svoje generacije, čiji je život obeležen velikim uspesima i teškim izazovima. Njegova uloga u filmovima Emira Kusturice i ostalim ostvarenjima ostavila je neizbrisiv trag u kinematografiji Balkana. Iako je život bio ispunjen brojnim teškoćama, Dujmović je ostavio veliko nasleđe koje će zauvek živeti kroz njegove filmove i pozorišne predstave.