Besnik Bisljimi, glavni pregovarač prištinske delegacije u dijalogu Beograda i Prištine, izjavio je da Srbiju zanima samo osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO). Nakon sastanka, Bisljimi je istakao da je Srbija fokusirana samo na usvajanje evropskog nacrta statuta i da nema nameru da poštuje sporazum. Delegacija Beograda, predvođena direktorom kancelarije za Kosovo i Metohiju Petrom Petkovićem, učestvovala je u trojnom sastanku u Briselu sa posrednicima iz Evropske unije.
Bisljimi je istakao da su imali predloge za sve tačke osnovnog sporazuma, ali da je nemoguće napraviti deset različitih planova redosleda. On je takođe naveo da je Lajčak tražio da do 18. jula pošalju pisane komentare na sporazum kako bi bilo jasno da Srbija neće poštovati sporazum. Petković je nakon sastanka izjavio da Priština nije spremna za normalizaciju odnosa sa Beogradom i dalje razgovore u okviru tehničkog dijaloga.
Beograd insistira na formiranju ZSO kao ključnog pitanja za opstanak Srba i normalizaciju odnosa, ali Priština pokazuje da nikada neće formirati ZSO i da politika premijera Aljbina Kurtija vodi ka proterivanju Srba. Ova situacija naglašava duboke razlike između Beograda i Prištine i podseća na složenost političke situacije na Kosovu.
Dijalog između Beograda i Prištine, koji se odvija pod posredovanjem Evropske unije, nastavlja se sa brojnim izazovima i preprekama. Pitanje osnivanja Zajednice srpskih opština ostaje jedno od ključnih tačaka razgovora, ali čini se da su stavovi Beograda i Prištine potpuno različiti.
Osnivanje Zajednice srpskih opština važan je korak ka normalizaciji odnosa između Srba i Albanaca na Kosovu, ali s obzirom na trenutnu političku situaciju, postoji velika nesuglasica oko toga kako bi ta zajednica trebala funkcionisati. Beograd insistira na pravima Srba na Kosovu, dok Priština tvrdi da ZSO ne bi bila u skladu sa ustavom Kosova.
Sa svakim novim sastankom i pregovorom, jasno je da je dugačak put pred Beogradom i Prištinom da postignu bilo kakav značajan sporazum. Duboke političke podele i sumnje među stranama otežavaju proces dijaloga i traženja rešenja za kompleksna pitanja koja proizlaze iz sukoba na Kosovu.
Evropska unija nastavlja da podržava dijalog između Beograda i Prištine, ali je jasno da će biti potrebno mnogo više od posredovanja kako bi se postigao održiv i inkluzivan sporazum. Podeljenost i nepoverenje između strana zahtevaju dugotrajan proces izgradnje poverenja kako bi se postigla dugoročna stabilnost na Kosovu.
U međuvremenu, stanovnici Kosova ostaju zarobljeni u političkoj igri između Beograda i Prištine, ne moći da ostvaruju svoja osnovna prava i žive normalan život. Važno je da međunarodna zajednica nastavi da podržava proces dijaloga i traženja rešenja za dugotrajne probleme na Kosovu.
Ključno je da Beograd i Priština pronađu kompromisna rešenja za pitanja koja ih dele kako bi mogli zajedno izgraditi održivu budućnost za sve građane Kosova. Postizanje sporazuma o osnivanju ZSO bilo bi značajan korak napred ka normalizaciji odnosa i izgradnji poverenja među zajednicama na Kosovu.
U zvaničnoj izjavi se navodi da je sastanak prošao u konstruktivnoj atmosferi, ali da su razlike između Beograda i Prištine i dalje veoma velike. Nastavak dijaloga između Beograda i Prištine potvrđuje da je rešavanje problema na Kosovu proces koji zahteva vreme, strpljenje i posvećenost svih strana.
Uprkos izazovima i preprekama, dijalog između Beograda i Prištine nastavlja se sa ciljem postizanja održivog i inkluzivnog sporazuma koji će omogućiti stabilnost i napredak na Kosovu. Važno je da obe strane budu spremne da pregovaraju i pronalaze kompromisna rešenja za pitanja koja ih dele kako bi se postigao dugoročan mir i stabilnost na Kosovu.
