U Beogradu je prošle nedelje zabeležen pad u broju novih slučajeva velikog kašlja, sa 64 slučaja na 51. Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, od početka epidemije u martu pa do 11. februara ove godine, evidentirano je ukupno 815 slučajeva velikog kašlja.
Od tih 815 slučajeva, dijagnoza oboljenja je laboratorijski potvrđena real time PCR testom iz brisa nazofarinksa kod 382 obolelih osoba, serologijom (utvrđeno prisustvo IgG antitela na toksin Bordetella pertussis) kod 430, a kod preostala tri na osnovu kliničke slike i epidemiološke povezanosti sa laboratorijski potvrđenim slučajem.
Između obolelih osoba, 514 (63,1%) je bilo potpuno vakcinisano, 50 (6,1%) nepotpuno vakcinisano, dok je 51 (6,2%) bilo nevakcinisano. Posebno zabrinjavajuće je to što među nevakcinisanim osobama, njih 51 su deca uzrasta do tri godine. Kod 200 obolelih vakcinalni status nije poznat.
Najveći broj obolelih su deca uzrasta 10-19 godina, sa 523 obolelih (64,2%). Među njima, najviše obolelih bilo je mališana do 12 godina (97), 13 godina (92) i 14 godina (79). Takođe, 81 obolelo dete imalo je manje od četiri godine.
Kada je reč o lokalnoj distribuciji slučajeva, opština Zemun i dalje prednjači sa 164 slučaja, sledi Voždovac sa 122, Zvezdara sa 81, Čukarica i Palilula sa po 80 slučajeva. Takođe, 68 obolelih je bilo hospitalizovano zbog teže kliničke slike, od kojih je 57 bilo dece uzrasta do tri godine. Trenutno je 71 obolela osoba na bolničkom lečenju, od kojih je 60 dece uzrasta do tri godine.
U cilju suzbijanja epidemije i sprečavanja pojave novih slučajeva, predložene su i preduzete protivepidemijske mere. To uključuje izolaciju i lečenje obolelih, vakcinaciju sve nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece do navršenih 13 godina, kao i hemioprofilaksu kod kontakata obolelih osoba u porodici prema stručnim preporukama infektologa.
Veliki kašalj, poznat i kao pertusis, je bakterijska infekcija disajnih puteva koja se prenosi kapljičnim putem. Simptomi uključuju jaki kašalj, poteškoće u disanju, povraćanje, umor i groznicu. Posebno je opasno kod male dece, koja mogu razviti teže komplikacije kao što su upala pluća, konvulzije, pa čak i smrtni ishod.
Vakcinacija je glavni način prevencije pertusisa, sa preporučenim vakcinama koje se primenjuju u više doza tokom detinjstva. Međutim, ovi podaci naglašavaju potrebu za daljom edukacijom i sprovođenjem vakcinacije, posebno kod dece koja su najosetljivija na ovu bolest.
Uz to, važna je i edukacija o značaju redovne vakcinacije i praćenje vakcinalnog statusa dece, kako bi se smanjio rizik od širenja bolesti i zaštitila populacija od potencijalno ozbiljnih posledica pertusisa.
Uzimajući u obzir epidemiološke podatke i preporuke stručnjaka, važno je da javnost bude svesna ozbiljnosti pertusisa i preduzme adekvatne mere kako bi se zaštitila deca i celokupna populacija od ove opasne bolesti.
S obzirom na trenutno stanje, nadležne institucije trebaju nastaviti sa praćenjem i analizom epidemioloških podataka, kao i sa sprovođenjem mera vakcinacije i prevencije koje su neophodne kako bi se suzbila epidemija pertusisa u prestonici. Sve ove mere mogu pomoći u obuzdavanju širenja bolesti i zaštititi decu od potencijalno ozbiljnih komplikacija koje pertusis može izazvati.
