Izmene i dopune budućeg Zakona o visokom obrazovanju našle su se juče na dnevnom redu nastavljene sednice Skupštine Crne Gore. Međutim, rasprava o tom pravnom aktu ostala je u senci polemike oko jezika i književnosti koju su vodili poslanici Milun Zogović (DNP) i Zoja Bojanić Lalović (DPS).

Poslanik Zogović je istaknuo da je nakon 2004. godine u Crnoj Gori spaljeno i proterano iz literature desetine znamenitih ličnosti i pisaca, dok su njihovo mesto zauzeli drugi domaći stvaraoci iz Matice crnogorske i PEN centra. Kao primer je naveo udžbenik crnogorskog jezika za treći razred gimnazije, čiji su autori Adnan Čirgić i Jelena Šušanj, u kojem se pominje manje produktivna tvorba reči, poput recimo blambord što je spoj reči blam i bilbord, ili pivagra kao spoj reči piva i vijagra. Zogović je predložio da ukoliko nakon popisa stanovništva više od 50% građana govori srpski jezik, on bi trebao postati ustavna kategorija i službeni jezik.

Na ove šokantne primere reagovala je poslanica DPS Lalovićeva, ističući da sve što je navedeno iz udžbenika za crnogorski jezik prošlo recezentsku komisiju. Ona je naglasila da je bila profesorica srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti, te da su autori koje spominje deo određenog književnog perioda. Lalovićeva je također istakla da je u ovom trenutku država Crna Gora i crnogorski jezik, ali da će se za dalje videti.

Ova polemika oko jezika i književnosti skinula je fokus sa predloženih izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, koje su trebale biti glavna tema sednice Skupštine Crne Gore. Ipak, važno je da se javno raspravlja o ovim pitanjima kako bi se došlo do najboljeg rešenja za sve građane Crne Gore.

Iako je jezik i književnost važna tema, ne smemo zaboraviti da su obrazovanje i visoko obrazovanje ključni faktori za razvoj svakog društva. Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju trebale bi biti usmerene ka unapređenju kvaliteta obrazovanja, prilagođavanju potrebama tržišta rada i povećanju dostupnosti obrazovanja za sve građane Crne Gore.

Važno je da se prilikom donošenja zakona o obrazovanju vodi računa o svim relevantnim faktorima koji mogu uticati na kvalitet obrazovanja i obrazovni sistem u celini. Takođe, važno je da se uvaže sve strane i mišljenja kako bi se postigao najbolji mogući rezultat za sve građane Crne Gore.

Sa sve većim izazovima i promenama u oblasti obrazovanja, potrebno je konstantno prilagođavanje zakona i politika kako bi se obezbedilo kvalitetno obrazovanje za sve građane. Skupština Crne Gore ima važnu ulogu u donošenju odluka o obrazovanju i obavezna je da sluša mišljenja i predloge stručnjaka, profesora, studenata i svih građana kako bi donela najbolje moguće odluke.

Ukupno gledajući, važno je da se prilikom rasprava o zakonima o obrazovanju vodi konstruktivna i argumentovana diskusija kako bi se postigao najbolji mogući rezultat za sve učesnike u obrazovnom sistemu. Crna Gora treba da teži ka unapređenju kvaliteta visokog obrazovanja i prilagođavanju potrebama savremenog društva kako bi obezbedila bolju budućnost za sve svoje građane.