Prema starom narodnom verovanju, vreme od 1. marta do 22. marta naziva se „zajmljeni dani“ jer su, prema verovanju, pozajmljeni od marta. Postoji priča koja se prenosi s kolena na koleno koja objašnjava kako je došlo do ove pozajmice.

Jedna baba je krajem februara krenula sa kozama u čobansko naselje na Staroj planini. Nadala se da će mart doneti toplije vreme jer je februar bio hladan i sa mnogo snega. Baba je krenula obučena u devet kožuha. Međutim, kada je stigla na planinu, vreme se promenilo, duvao je severac i počela je da pada kiša sa susnežicom.

U tom trenutku, baba je rekla: „Se*em Sečka na bradečka, moji jarići sve petoročići.“ Sečak je stari srpski naziv za februar, a kada je mesec to čuo, pozajmio je devet dana od marta tokom kojih je mogao da donese kišu i sneg kao kaznu za bezobraznu babu. Kiša je padala narednih devet dana i baba je morala skinuti po jedan kožuh. Na kraju je ostala bez zaštite i smrzla se zajedno sa svojim kozama.

Legenda kaže da su ovi okamenjeni likovi i danas prisutni na Staroj planini, a tako su nastali „zajmljeni dani“, period kada vreme može biti promenljivo pre proljeća, sa kišom, snegom i sunčanim periodima.

Mart mesec se tradicionalno zamišlja kao nekakva baba sa nepredvidljivom ćudi, pa je vreme u ovom mesecu često promenljivo. Narod kaže da su u martu „s jedne strane lonac vri, a s druge se mrzne“. Iz davnih vremena postoji poslovica: „Bolje da te zmija upecne, nego martovsko sunce ogreje.“

U Beogradu, kroz burnu istoriju, nije neuobičajeno da ulice, pa i čitavi delovi grada, menjaju imena, ali Skadarlija, poznata boemska četvrt, samo je jednom promenila ime. Skadarska ulica zadržala je svoje ime, dok su okolne ulice prolazile kroz brojne promene.

Ovi narodni običaji i verovanja čine deo kulturne baštine koju prenosimo s kolena na koleno. Priče poput ove nude uvid u tradiciju, verovanje i običaje našeg naroda. Nastavimo čuvati i prenositi ove priče kako bi očuvali našu prošlost i identitet.