Nekoliko decenija nakon rata, Kninska Krajina i dalje nosi ožiljke prošlosti. U ovom regionu, nekada većinsko stanovništvo, Srbi, danas su nacionalna manjina. Tiha kamenita sela i poluprazne kuće kriju priče o borbi, nadi i očuvanju identiteta srpskog naroda.
Kosovo polje, smešteno ispod planine Dinaru, u blizini grada Knina, nazvano je tako po Srbima koji su se u ovaj deo Hrvatske doselili pre više vekova, bežeći od ratova i nepravde u svojim domovinama, posebno sa Kosova i Metohije, preko Bosne i Hercegovine. Ove priče o doseljavanju, kao i sećanja na progon, i dalje žive kroz generacije koje su ostale u ovom regionu.
Jedna od priča dolazi iz Kistanja, gde porodica Dušana Torbice može da prati svoje korene više od pet vekova unazad. Torbica navodi da su njegovi pradedovi došli u Krajinu iz Semizovca kod Sarajeva pre oko 570 godina, a da će uskoro proslaviti i 500 godina postojanja crkve Svetog Nikole, koja se nalazi na svega dva kilometra od njihove kuće. Ove reči govore o dubokim vezama koje srpski narod ima sa ovim prostorima, kao i o njihovoj borbi da očuvaju svoj identitet i kulturu.
U samom gradu Kninu, pre rata je živelo oko 40 hiljada Srba, koji su ostavili značajan trag u istoriji ovog područja. Međutim, tokom zločinačke akcije hrvatske vojske i policije u avgustu 1995. godine, veliki broj njih je proteran. Ova akcija, poznata kao „Oluja“, označila je kraj srpske dominacije u ovom regionu i dovela do masovnog egzodusa Srba, koji su ostavili sve iza sebe, uključujući svoje domove, imanja i uspomene.
Danas, u Kninskoj Krajini, mnoge srpske porodice i dalje žive sa sećanjem na ono što su izgubile. Iako su proterani, njihova prisutnost se oseća kroz tradicije, običaje i kulture koje nastavljaju da održavaju. Srbi u ovom regionu se bore da očuvaju svoj jezik, veru i kulturno nasleđe, uprkos izazovima sa kojima se suočavaju.
Mnogi od njih se suočavaju sa svakodnevnim teškoćama, uključujući ekonomske probleme i nedostatak podrške od strane državnih institucija. Ipak, uprkos svemu, postoji snažna želja da se očuva identitet i istorija ovog naroda. Organizuju se razne manifestacije i kulturni događaji koji imaju za cilj očuvanje srpske tradicije i jačanje zajednice.
U poslednje vreme, iako se čini da su neki od ožiljaka prošlosti počeli da se zarastaju, i dalje postoje tenzije između različitih etničkih grupa u regionu. Mnogi Srbi smatraju da su njihove patnje i borbe često zanemarene u zvaničnim narativima o ratu i posleratnom periodu. Zbog toga je važno da se glasovi svih naroda u regionu čuju i da se prepoznaju njihova iskustva i patnje.
S obzirom na sve izazove, Srbi u Kninskoj Krajini nastavljaju da se bore za svoja prava i da se bore za očuvanje svog identiteta. Zahvaljujući zajedničkim naporima i solidarnosti unutar zajednice, oni nastavljaju da grade budućnost koja se temelji na sećanju na prošlost, ali i na nadi za bolji život.
U ovom kontekstu, važno je i da se postigne pomirenje između različitih etničkih grupa, kako bi se izgradila budućnost koja će obeležiti jedinstvo i suživot. U tom smislu, obrazovanje i dijalog su ključni za razumevanje i prevazilaženje predrasuda koje su se razvijale tokom godina.
U zaključku, trideset godina nakon rata, Kninska Krajina ostaje svedok prošlosti, ali i mesto nade za budućnost. Srbi koji žive ovde nastavljaju da čuvaju svoje korene i identitet, uprkos svim izazovima s kojima se suočavaju. Njihova borba za očuvanje kulture i tradicije i dalje traje, a priče o njihovim životima i iskustvima postaju ključni deo kolektivnog identiteta ovog regiona.
