Održavanje bliskih veza sa režimom ruskog predsednika Vladimira Putina nije kompatibilno sa težnjama za članstvom u Evropskoj uniji, istakao je visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj na sastanku u Luksembourgu. Prema njegovim rečima, ulazak u EU je strateški izbor država Zapadnog Balkana, te održavanje bliskih odnosa sa Putinovim režimom nije u skladu sa zajedničkom budućnošću unutar EU.

Borelj je naglasio da je Srbija jedina država kandidat za članstvo u EU koja nije uvela sankcije Rusiji zbog njenog rata protiv Ukrajine. EU planira smanjiti političke kontakte sa Gruzijom, koja se približava Rusiji, i razmatra se i zamrzavanje evropske pomoći toj zemlji, i pored evropske perspektive koju je dobila.

Na sastanku ministara spoljnih poslova članica EU pridružili su se i ministri sa Zapadnog Balkana, te se razgovaralo o usklađivanju njihovih politika sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom.

Savet EU je usvojio 14. paket sankcija prema Rusiji, koji obuhvata mere protiv onih koji krše ranije uvedene sankcije prema Moskvi. Ove sankcije su usmerene na rusku privredu u sektorima energetike, finansija i trgovine.

Članstvo u Evropskoj uniji predstavlja strateški izbor za države Zapadnog Balkana, te je važno da održe usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Održavanje bliskih odnosa sa Putinovom vladom može predstavljati prepreku za integraciju ovih zemalja u EU, te je važno da ostanu na kursu prema evropskim vrednostima i standardima.

Srbija se ističe kao jedina zemlja kandidat za članstvo u EU koja nije uvela sankcije Rusiji zbog njenog ratnog delovanja u Ukrajini. Ovo može imati negativne posledice po proces pristupanja Srbije EU, te je važno da Beograd preispita svoje odnose sa Moskvom i uskladi ih sa evropskim principima.

Gruzija, koja je takođe izrazila interes za pristupanje EU, suočava se sa smanjenjem političkih kontakata sa Unijom zbog približavanja Putinovom režimu. Moguće je čak i zamrzavanje evropske pomoći ovoj zemlji ako se nastavi sa nepoštovanjem evropskih vrednosti i normi.

Sankcije prema Rusiji su deo politike EU prema ovoj zemlji, koja je usmerena na zaustavljanje agresivnog ponašanja Kremlja i podršku Ukrajini u njenim nastojanjima za mir i stabilnost. Nova paket sankcija obuhvata mere prema onima koji krše postojeće sankcije, te je jasno da EU neće tolerisati nelegalne aktivnosti Rusije na međunarodnoj sceni.

Evropska unija predstavlja zajednicu zasnovanu na vrednostima demokratije, ljudskih prava i vladavine prava, te je važno da države kandidati za članstvo održe usklađenost sa ovim principima. Održavanje bliskih odnosa sa Putinovom vladom može dovesti do nesporazuma i prepreka na putu ka EU integraciji, te je neophodno da zemlje Zapadnog Balkana promene svoj pristup prema Moskvi.

Ukidanje sankcija Rusiji zavisi od poštovanja Minska sporazuma, koji su ključni za postizanje mirnog rešenja u Ukrajini. EU je jasno stavila do znanja da će nastaviti da podržava teritorijalni integritet Ukrajine i osudu ruske agresije na ovu zemlju.

Održavanje stabilnih i mirnih odnosa na evropskom kontinentu predstavlja zajednički interes svih zemalja, te je važno da se održava dijalog i saradnja između EU i njenih suseda. Države Zapadnog Balkana imaju priliku da postanu deo ove zajednice i da sarađuju sa EU na očuvanju mira i stabilnosti u regionu.

Ukidanje sankcija prema Rusiji nije trenutno u planu EU, te je važno da zemlje Zapadnog Balkana usklade svoje politike sa evropskim stavovima i vrednostima. Održavanje bliskih odnosa sa Putinovom vladom može predstavljati prepreku na putu ka EU integraciji, te je neophodno promeniti kurs prema Moskvi kako bi se osiguralo napredovanje ka članstvu u Evropskoj uniji.