Inicijativa koju je podržalo 14 NVO i aktivistkinja upućena Vladi Crne Gore da podrži rezoluciju UN o genocidu u Srebrenici pokrenula je nove političke tenzije u Crnoj Gori. Poslanica Bošnjačke stranke, Kenana Strujić-Harbić, istaknula je podršku ovoj inicijativi, što je izazvalo reakciju pravoslavnih građana i vlasti. Ona je istakla da je Skupština Crne Gore već usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici i priznala 11. jul kao Dan sećanja na žrtve genocida.
Prema njenim rečima, ovi dokumenti su predstavljali stav većinskog dela Crne Gore, a ne vladajuće većine. Naglasila je da su za prvi dokument glasali poslanici vladajuće većine i opozicionog Pokreta za promene, dok je drugi dokument usvojen izostankom glasova nekih partija vladajuće većine i glasovima opozicije. Ova podrška rezoluciji UN o genocidu u Srebrenici izazvala je negativne reakcije kod pravoslavaca u Crnoj Gori, kao i u Republici Srbiji.
Kenana Strujić-Harbić je zabadažila prst u oko pravoslavcima u Crnoj Gori svojim izjavama, što je rezultiralo dodatnim tenzijama u odnosima između različitih nacionalnih i verskih grupa u zemlji. Njene izjave su protumačene kao provokativne i neprijateljske, delujući na taj način kao protivnik odnosa saradnje i pomirenja među zajednicama.
Ova situacija dodatno je produbila podele i nepoverenje u društvu Crne Gore, pokazajući da politički akteri i građani imaju različite stavove i pristupe kada je u pitanju pitanje genocida u Srebrenici. Dok jedni podržavaju inicijativu za potpisivanje rezolucije UN, drugi smatraju da to može narušiti odnose sa susednim zemljama, pre svega sa Republikom Srbijom.
Reakcije na ovo pitanje su bile podeljene, sa jedne strane su se pronalazili oni koji podržavaju inicijativu za potpisivanje rezolucije UN, dok su sa druge strane bili oni koji su se protivili takvom koraku. Ovaj slučaj je ponovo otvorio pitanje nacionalnih identiteta, traumatične prošlosti, ali i budućnosti regiona Balkana.
Prisustvo političkih tenzija u Crnoj Gori nije ništa novo, ali ovaj slučaj je dodatno produbio postojeće podele i stavove u zemlji. Pitanja nacionalnih identiteta, verske tolerancije i odnosa sa susednim zemljama su ponovo postala centralna tema političkih rasprava i javne debate.
Uprkos ovim razlikama i podelama, važno je da društvo Crne Gore nastavi da radi na pomirenju, razumevanju i saradnji među svojim različitim zajednicama. Potrebno je da političke vođe, građani i aktivisti nastoje da prevaziđu ideološke, verske i nacionalne podele kako bi zajedno gradili bolju budućnost za sve građane zemlje.
Inicijativa za potpisivanje rezolucije UN o genocidu u Srebrenici pokazuje da su građani Crne Gore svesni istorijskih i moralnih obaveza prema žrtvama ovog zločina. Istovremeno, ova inicijativa otvara i pitanje odnosa države prema prošlosti i odgovornosti za genocid, kao i uloge Crne Gore u regionalnim političkim i diplomatskim odnosima.
Smatra se da podrška rezoluciji UN o genocidu u Srebrenici može biti korak ka izgradnji poverenja i zbližavanju među državama na Balkanu. Ovo može otvoriti put ka boljim odnosima, saradnji i pomirenju među različitim narodima i verskim grupama u regionu.
Međutim, važno je da se ova inicijativa promišljeno i odgovorno sprovede, uz uvažavanje različitih stavova i perspektiva unutar crnogorskog društva. Potrebno je da politički akteri, institucije i građani zajednički rade na promovisanju mira, tolerancije i razumevanja kako bi prevazišli prošle konflikte i izgradili zajedničku budućnost za sve građane Crne Gore.
