U 15.45 počelo je odavanje pošte žrtvama stradalim u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, kao i žrtvama masovnog ubistva u Duboni i Malom Orašju. Ova tragična događanja ostavila su dubok trag u društvu, a okupljeni su ćutali 19 minuta, u znak sećanja na broj stradalih.
Tokom blokade Brankovog mosta, studenti su najavili da će program trajati do 18 sati, a sastojao se od govora, odavanja pošte stradalima, kao i performansa i buke. U okviru ovog protesta, studenti su se okupili na različitim mestima u Beogradu pre nego što su krenuli ka mostu. Na mostu su se čule pištaljke, dok su nosili transparente sa porukama podrške prosvetnim radnicima i univerzitetima. Razlog za blokadu, kako su istakli, bila je podrška učiteljima i nastavnicima u osnovnim i srednjim školama.
U ovoj akciji, predsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu, Miloš Vučević, izrazio je svoje neslaganje s blokadom, rekavši da ona samo stvara nervozu među građanima i ne rešava probleme. Pozvao je studente da razgovaraju sa institucijama, umesto da se koriste metodama koje, po njegovom mišljenju, ne vode ka rešenju.
Blokada je naišla na različite reakcije, uključujući i reakciju predsednice Skupštine Srbije, Ane Brnabić, koja je istakla da je blokada mosta nasilje nad građanima Beograda. Ova izjava dodatno je podstakla rasprave o metodama protestovanja i njihovoj efikasnosti.
U međuvremenu, u Novom Sadu, srednjoškolci su takođe organizovali protestnu šetnju, pokazujući solidarnost sa studentima. Njihov skup uključivao je odavanje pošte stradalima u Novom Sadu, uz šesnaestominutno ćutanje, tokom kojeg su se puštali beli baloni u znak sećanja.
Pored Beograda i Novog Sada, protesti su se održavali i u Sremskoj Mitrovici, gde su građani zahtevali ostavke lokalnih funkcionera. Ovaj protest je prošao bez incidenata, a okupljeni su kroz transparentne i parole izrazili svoje nezadovoljstvo.
Tokom protesta, zabeležen je i incident na Vidikovcu, kada je žena pokušala da oduzme megafon jednom od redara. Policija je brzo reagovala i privela je. Ovaj događaj dodatno je podstakao raspravu o sigurnosti na protestima i o tome kako se sa njima treba nositi.
U okviru svih ovih protesta, studenti su se suočili sa izazovima, ali su i dalje nastojali da ostvare svoje ciljeve. Njihova poruka je jasna: žele da se bore za prava prosvetnih radnika i bolji položaj u obrazovanju. Ove akcije su pokazatelj da mladi ljudi žele aktivno da učestvuju u oblikovanju društva u kojem žive.
Sa druge strane, vlasti se suočavaju sa izazovima u komunikaciji sa studentima i građanima. Potrebno je otvoriti dijalog i raditi na rešenjima koja će zadovoljiti sve strane, kako bi se izbegle tenzije i konflikti.
U zaključku, ovi događaji ukazuju na duboke društvene podela i nezadovoljstvo koje se oseća u različitim slojevima društva. Blokade, protesti i odavanje pošte žrtvama pokazuju da su mladi ljudi spremni da se bore za svoje ideale, ali i da postavljaju pitanja o budućnosti obrazovanja i društva u celini. Samo kroz dijalog i razumevanje mogu se pronaći rešenja koja će doneti promene koje su potrebne.
