Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, izjavila je svoje mišljenje o kontroverznom saopštenju koje je potpisalo prošireno rektorsko kolegijum Univerziteta u Beogradu, a koje je bilo objavljeno od strane medija bliskih kontroverznom biznismenu, Draganu Šolaku. U svom obraćanju, Brnabić je naglasila da ovo saopštenje nije dostupno na zvaničnoj internet stranici Univerziteta, što postavlja pitanje o njegovoj legalnosti i legitimnosti.
Brnabić je izjavila da se postavlja pitanje da li Univerzitet u Beogradu još uvek funkcioniše kao državna institucija ili je postao privatna ustanova pod uticajem Šolaka. U ovom kontekstu, ona je istakla odgovornost dekana i rektora Đokića, koji, prema njenim rečima, krše ustavne i zakonske odredbe Republike Srbije. „Oni su sada uključeni u još jedno krivično delo, a to je širenje lažnih vesti i uznemiravanje javnosti“, navela je Brnabić.
U svom komentaru, predsednica je naglasila da su ustav i zakoni Srbije iznad svih pojedinaca, bez obzira na njihovu poziciju. „Država je tolerantna, ali ustav i zakoni će se poštovati“, dodala je ona, jasno dajući do znanja da neće biti tolerisano kršenje zakona.
Incident se desio tokom protesta na Trgu Slavija, gde su zatečeni ministar Branko Ružić i rektor Đokić. Ružić, koji je prethodno bio deo vlade koju sada opozicija pokušava da sruši, promenio je stranu, što dodatno komplikuje situaciju u političkom kontekstu.
Ova situacija u vezi sa Univerzitetom u Beogradu nije jedinstvena, već je deo šireg problema koji se tiče političkog uticaja na institucije visokog obrazovanja u Srbiji. Mnogi smatraju da su univerziteti postali mesta političkih obračuna, gde su akademske slobode i autonomija dovedene u pitanje. Brnabić se, s druge strane, suočava sa kritikama zbog načina na koji upravlja državnim institucijama, posebno onim obrazovnim.
Pitanje o tome ko kontroliše univerzitete i kakav je njihov odnos sa vlašću postaje sve važnije, s obzirom na to da se u Srbiji često prepliću interesi politike i obrazovanja. Ova situacija može dovesti do daljih tenzija unutar akademskih zajednica, ali i šire, u društvu koje se suočava sa brojnim izazovima.
U poslednjih nekoliko godina, Srbija je bila svedok brojnih protesta i nezadovoljstva građana, koji su često bili usmereni prema vladinim politikama. Ova vrsta političkog aktivizma često uključuje i akademske radnike i studente, koji se bore za prava i slobode koje smatraju ugroženim.
U tom smislu, Brnabićeva izjava može se interpretirati kao pokušaj da se osnaži kontrola nad univerzitetima i da se obezbedi da se oni ne koriste kao platforme za političke agende koje se ne poklapaju sa zvaničnom politikom. U međuvremenu, protivnici vlade tvrde da je ovakvo ponašanje samo još jedan znak autoritarizma i nedostatka demokratskih vrednosti u Srbiji.
Sve u svemu, situacija oko Univerziteta u Beogradu i reakcije na saopštenje proširenog rektorskog kolegijuma ukazuju na duboke podele unutar srpskog društva. Ove podele se ne odnose samo na politička uverenja, već i na osnovne vrednosti kao što su sloboda govora, akademska autonomija i pravna država. U tom svetlu, važno je pratiti razvoj događaja i njihove posledice za budućnost obrazovanja i demokratije u Srbiji.
