U Srbiji je prema poslednjim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), u februaru 2023. godine, zabeleženo 357.606 nezaposlenih, što predstavlja smanjenje od 35.421 nezaposlenih u odnosu na februar 2024. godine, kada je na evidenciji bilo 393.027 osoba koje su tražile posao. Ovi podaci ukazuju na postepeni oporavak tržišta rada u zemlji, što je dobar znak za ekonomsku situaciju.
U februaru 2023. godine, na evidenciju nezaposlenih prijavljeno je 19.313 novih osoba, dok se 11.348 radnika zaposlilo i obrisalo sa spiska nezaposlenih. Ovi rezultati ukazuju na aktivnost tržišta rada, s obzirom na to da se broj prijavljenih nezaposlenih smanjuje, što može biti rezultat različitih programa zapošljavanja i ekonomskog rasta.
Statistički podaci NSZ takođe pokazuju da je među nezaposlenima najzastupljenija grupa onih koji čekaju na zaposlenje duže od 10 godina. U prethodnom mesecu, ovakvih osoba je bilo 68.832, što ukazuje na ozbiljnost problema dugotrajne nezaposlenosti u Srbiji. Ova situacija zahteva dodatne mere i strategije od strane vlade i relevantnih institucija kako bi se poboljšala zapošljivost ovih osoba.
Vlade i ekonomski stručnjaci često naglašavaju da je ključno raditi na aktivnim merama zapošljavanja, kao što su obuke i prekvalifikacije, kako bi se povećale šanse ovih nezaposlenih da se uključe u radnu snagu. Takođe, potrebno je usmeriti pažnju na kreiranje novih radnih mesta, posebno u sektorima koji su u porastu, kao što su IT, zelena ekonomija i uslužne delatnosti.
U poslednjih nekoliko godina Srbija je uložila značajne napore u unapređenje poslovnog okruženja, što je rezultiralo većim interesovanjem stranih investitora. Upravni organi su radili na pojednostavljivanju procedura za otvaranje novih firmi, smanjenju birokratije i poboljšanju infrastrukturnih uslova. Ove promene su doprinele stvaranju povoljnijeg ambijenta za zapošljavanje i privlačenje investicija.
Pored toga, vlada je pokrenula različite programe podrške za zapošljavanje mladih, kao što su subvencije za poslodavce koji zapošljavaju mlade ljude ili programe stručne prakse. Ove mere su osmišljene kako bi se smanjila nezaposlenost među mladima, koja je često viša od nacionalnog proseka.
Međutim, i dalje postoji izazov u vezi sa kvalitetom zaposlenja i radnim uslovima. Mnogi zaposleni se suočavaju sa problemima poput niskih plata, nesigurnih radnih mesta i neadekvatnih uslova rada. Ovi faktori mogu odvratiti ljude od traženja zaposlenja ili ih naterati da se odreknu svojih prava na radnom mestu.
U tom kontekstu, važno je da se nastavi rad na unapređenju prava radnika i jačanju sindikata, kako bi se osigurala bolja zaštita radnih prava. Takođe, potrebno je povećati svest o značaju obrazovanja i kontinuirane edukacije, kako bi se radnici prilagodili promenama na tržištu rada i stekli veštine koje su tražene.
U narednim mesecima, očekuje se dalji razvoj situacije na tržištu rada, a vlasti će morati da prate trendove i reaguju na promene kako bi obezbedile stabilnost i rast. Uključivanje svih relevantnih aktera u proces zapošljavanja, uključujući privatni sektor, obrazovne institucije i nevladine organizacije, može doprineti pronalaženju rešenja za izazove sa kojima se suočava srpsko tržište rada.
U svetlu ovih informacija, jasno je da Srbija, iako se suočava sa izazovima, nastavlja da se bori za poboljšanje situacije na tržištu rada i smanjenje nezaposlenosti, s naglaskom na jačanje ekonomije i stvaranje novih prilika za rad.
