Broj novorođene dece u Sloveniji prošle godine pao je na 16,800, što predstavlja pad od pet odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovo je najmanji broj novorođene dece od 1922. godine, kada se vodi evidencija o broju novorođenčadi. Preliminarni podaci slovenačkog Zavoda za statistiku (SURS) pokazuju ovaj pad.

Glavni razlog za ovakav pad broja novorođene dece poslednjih godina je smanjenje broja žena u reproduktivnom dobu, koje se kreće između 15 i 49 godina. Prema izveštaju slovenačke agencije STA, broj takvih žena smanjio se za 18 odsto u periodu od 2000. do 2022. godine. Martin Bajželj, zvaničnik iz SURS, izneo je ove podatke novinarima.

Prema istraživanjima, pad broja žena u reproduktivnom dobu direktno utiče na smanjenje broja novih potencijalnih majki, što rezultira manjim brojem novorođenčadi. Ovaj trend vodi ka sve manjem broju mladih ljudi, što može imati ozbiljne društvene i ekonomske posledice u budućnosti.

Smanjenje broja novorođene dece može dovesti do problema kao što su nedostatak radne snage, smanjenje potrošnje i povećanje troškova socijalnih programa. Takođe, može dovesti do povećanja troškova za penzije i zdravstvene usluge jer će manji broj mladih radnika morati da izdržava sve veći broj starijih osoba.

Ovaj trend nije specifičan samo za Sloveniju, već se primećuje širom Evrope. Mnoge zemlje se suočavaju sa sve starijom populacijom i sve manjim brojem mladih ljudi. Različite mere i politike su se već razmatrale u cilju povećanja stope nataliteta, ali se problem i dalje nastavlja.

Jedan od pristupa koji su se pokazali uspešnim u nekim zemljama jeste povećanje socijalnih i ekonomskih podrški porodicama, kao i pružanje boljih uslova za podizanje dece. Povećanje pristupa obrazovanju i zdravstvenim uslugama takođe može uticati na donošenje odluka o stvaranju porodice.

Pored toga, neke zemlje su uvele politike koje omogućavaju veću fleksibilnost na tržištu rada kako bi se olakšalo podizanje dece uz istovremeno održavanje profesionalne karijere. Mere kao što je produženje odsustva za roditelje, pružanje boljih uslova za rad od kuće i veće mogućnosti za dečiju negu mogu pomoći u podsticanju nataliteta.

Međutim, rešavanje ovog problema nije jednostavno i zahteva celokupnu društvenu promenu. Kako bi se promenio trend smanjenja nataliteta, potrebno je raditi na različitim nivoima – od individualnih odluka, do socijalnih i ekonomskih politika.

U ovom kontekstu, težnje ka polnoj ravnopravnosti i podrška porodicama postaju ključni faktori u promovisanju nataliteta. Sposobnost žena da biraju da li i kada će imati decu, kao i pružanje podrške u održavanju karijere i roditeljstva istovremeno, mogu značajno uticati na odluku o stvaranju porodice.

Za rešavanje ovog problema potrebna je dugoročna strategija koja će uzeti u obzir kompleksnost faktora koji utiču na stopu nataliteta. Rad na promovisanju porodičnih vrednosti, stvaranju boljih uslova za život i podizanje dece, kao i obezbeđivanje podrške roditeljima, mogu biti ključni za vraćanje stope nataliteta na željeni nivo.

Slovenija, kao i mnoge druge evropske zemlje, suočava se sa izazovom smanjenja stope nataliteta. Razumevanje faktora koji utiču na ovaj problem i implementacija adekvatnih politika može pomoći u rešavanju ovog pitanja i stvaranju održive budućnosti za mlade generacije.