Južnokorejska serija „Squid Game“ postala je globalni fenomen, zabeleživši status najgledanije serije svih vremena na „Netflixu“, međutim, mnoge i danas interesuje šta je inspirisalo autora da stvori kranje nesvakidašnju priču. Jedna od najzanimljivijih teorija sugeriše da je popularna serija možda zasnovana na stvarnom događaju, odnosno mnogi je povezuju sa kontroverznim južnokorejskim centrom za socijalni rad „Brothers’ Home“.
Zloglasni južnokorejski centar za socijalni rad trebalo je da obezbedi sklonište i brigu za beskućnike. Umesto toga, to je bila kuća užasa u kojoj su zatvorenici bili nezakonito zatvoreni, brutalno premlaćivani, silovani – pa čak i ubijani. Smešten u južnom lučkom gradu Busanu, funkcionisao je između 1976. i 1987. godine u skladu sa politikom tadašnje autoritarne vlade „čišćenje ulica“. Uoči Azijskih igara 1986. i Olimpijskih igara 1988. vlada se spremala da predstavi zemlju svetu i želela je da se „skitnice“ uklone sa ulica i van vidokruga, ali prema istrazi lokalnih tužilaca iz 1987. godine, samo 10 odsto od hiljada zatvorenika u ovom domu imalo je status beskućnika.
Zvanično 551 osoba je umrla u ovom domu, ali se smatra da je stvarni broj daleko veći. Došlo je do nekih od najgorih kršenja ljudskih prava u Južnoj Koreji tokom 1970-ih i 1980-ih. Propagandni film iz tog vremena slao je poruku: „Ovde se stvaraju snovi“, međutim, u stvarnosti, deca su tučena bejzbol palicama ako ne bi ispunila svoju dnevnu radnu kvotu. Mesto je bilo u privatnom vlasništvu, ali ga je država finansirala.
Jedna od njih je bila „igra motornih vozila“ u kojoj bi mučitelj uzviknuo „levi indikator“, a zatim ih udarao u oko dok ono nije bilo modro i crveno. „Igra u Hirošimi“ podrazumevala je da žrtve vise naglavačke sa kreveta na sprat tokom dužeg perioda, a ako bi pali sledile bi batine. Svako ko je pokušao da pobegne morao je da nosi crvenu vreću na kojoj je pisalo „Ja sam grešnik koji je otišao protiv Božje reči“.
Kreator Hvang Dong-hjuk, insistira na tome da su mu za inspiraciju poslužile japanske mange i anime, a želja mu je bila da stvori alegoriju o modernom kapitalističkom društvu i konkurenciji koju ono podstiče. Naziv serije „Squid Game“ je inspirisan dečjom igrom iz njegovog detinjstva, koja se vraća kao tema odraslih ljudi u seriji. Likovi u seriji imaju različite životne priče i svi su prezaduženi i očajnički im treba novac, pa se prijavljuju na opasnu igru radi šanse za veliku nagradu.
„Squid Game“ je serija koja je duboko ukorenjena u društvenim i političkim temama, a kroz nju se prikazuje borba za opstanak u surovom kapitalističkom društvu. Autor je uspeo da stvori priču koja je uzbudljiva, mračna i duboko emotivna, privlačeći pažnju publike širom sveta. Serija je postala hit zbog svoje originalnosti, ali i dubokih tema koje obrađuje, što je doprinelo njenom globalnom uspehu.
