Hrvatski predsednik Zoran Milanović najavio je održavanje vojne parade u Zagrebu povodom tri decenije hrvatske državnosti i 25. godišnjice „vojno-redarstvene operacije ‘Oluja’“. Ova operacija, koja se dogodila u avgustu 1995. godine, dovela je do masovnog egzodusa oko 250.000 Srba iz Krajine i označena je kao najveće etničko čišćenje u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Zvanični Zagreb ne priznaje zločine koji su se desili tokom „Oluje“, a prema nekim izvorima, zločini su bili sistematski.
Piter Galbrajt, bivši američki ambasador, potvrdio je da su Sjedinjene Američke Države dale zeleno svetlo za ovu operaciju, što dodatno komplikuje percepciju događaja u Hrvatskoj. On je naveo da je lično preneo instrukcije tadašnjem predsedniku Franji Tuđmanu, što sugeriše da su zapadne sile bile uključene u planiranje i sprovođenje vojne akcije. U tom kontekstu, proslava tridesetogodišnjice postojanja Hrvatske i vojne parade može se posmatrati kao način da se legitimizuje i proslavi operacija koja je za mnoge ostavila duboke rane.
Milanović je izjavio da je obeležavanje „Oluje“ dužnost prema svim hrvatskim braniteljima, ističući potrebu za razmatranjem vojnih, organizacionih i finansijskih aspekata pripreme parade. Njegove reči su izazvale podeljena mišljenja među političkim akterima u Hrvatskoj. Srbi iz Hrvatske, koji su većinom glasali za njega, nisu se oglasili, a predstavnici vladajuće koalicije su izrazili različite stavove o njegovoj inicijativi.
Premijer Andrej Plenković se oglasio rekavši da nije obavešten o Milanovićevoj inicijativi, dok je ministar branitelja Tomo Medved najavio razgovore o ovom pitanju. Postoje spekulacije da bi HDZ mogao pokrenuti inicijativu za oduzimanje ustavnog statusa vrhovnog komandanta predsedniku Milanoviću. Obeležavanje „Oluje“ svake godine je ustaljena praksa, ali Milanovićeva najava parade na okruglu godišnjicu može da se posmatra kao deo šireg političkog obračuna u zemlji.
Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“, komentarisao je ovu situaciju i istakao da je Milanovićeva najava parade deo borbe između različitih političkih frakcija u Hrvatskoj. Prema njegovim rečima, Milanović je uspeo da postigne ono što nije mogao Tuđman – da pomiri različite ideološke strane. On smatra da je bolje da se parada održi u Zagrebu, gde može biti više medijske pažnje, nego u Kninu, gde se obično organizuje.
Pitanje da li će se na paradi isticati ustaški simboli ostaje otvoreno, s obzirom na to da su takve manifestacije u prošlosti često bile obeležene kontroverzama. Prema nekim izvorima, održavanje parade u Zagrebu može da pruži priliku da se na javnoj sceni jasno prikazu simboli i ideologije koje su deo hrvatske ratne prošlosti.
Osim toga, neki nevladini sektori su kritikovali DIC „Veritas“ zbog navoda da su izbori u Hrvatskoj bili pod uticajem stranih faktora, uključujući Rusiju. Savo Štrbac je odbacio takve tvrdnje kao netačne, ukazujući na to da je reč o pokušaju da se diskredituju izborni rezultati.
Ova situacija u Hrvatskoj osvetljava složen odnos prema prošlosti, posebno kada su u pitanju ratni sukobi i njihovi posledici. Proslava „Oluje“ i vojne parade predstavljaju ne samo način obeležavanja nacionalnog identiteta, već i priliku za razmatranje etičkih i moralnih pitanja vezanih za ratne zločine i ljudska prava. Na kraju, ostaje da se vidi kako će se ova najava manifestovati u praksi i kakve će posledice imati po unutrašnju politiku Hrvatske.
