Vashington – Novonametnute carine na proizvode uvezene iz Kanade u Sjedinjenim Američkim Državama mogle bi brzo dovesti do povećanja cena goriva, prema izveštaju Si-En-En. Očekuje se da bi cena goriva mogla da skoči za oko 3,5 centi po litru na američkim benzinskim pumpama. Ova odluka Trampove administracije, koja je objavljena u subotu, obuhvata nove tarife na uvoz iz Kanade i Meksika, a benzin i drugi energenti se nalaze među proizvodima koji bi mogli biti pogođeni ovim povećanjem cena.
U okviru novih carinskih politika, tarife na energente su postavljene na 10 procenata, što je relativno niže u poređenju sa 25 procenata carina koje su uvedene na druge proizvode iz Kanade, uključujući automobile, drvnu građu i poljoprivredne proizvode. Ova razlika u stopama carina može uticati na to koliko će se cene energenata stvarno povećati.
Jedan od razloga zašto su energetski proizvodi podložni manjim carinama može biti njihova ključna uloga u američkoj ekonomiji. Naime, povećanje cena goriva može imati široke posledice, od povećanja troškova transporta do poskupljenja hrane i drugih potrepština, što može dodatno opteretiti potrošače.
Trampova administracija se često oslanjala na carine kao sredstvo za zaštitu domaće proizvodnje i potiskivanje uvoza, a ova nova pravila su deo šire strategije za smanjenje trgovinskog deficita sa susednim zemljama. Međutim, ekonomisti upozoravaju da ovakve mere mogu imati neželjene posledice po potrošače i preduzeća, posebno u kontekstu inflacije.
Povećanje cena goriva može uticati na vozače, ali i na industriju, koja može biti primorana da prenese dodatne troškove na kupce. U slučaju da se cene goriva nastave povećavati, to bi moglo smanjiti potrošačku potražnju, što bi moglo stvoriti dodatne probleme u ekonomiji.
Osim toga, carine na proizvode iz Kanade i Meksika mogu uticati na američku poljoprivredu i proizvodnju hrane. Kanada je jedan od najvećih trgovinskih partnera SAD-a, a mnogi američki farmeri zavise od kanadskih sirovina. Povećanje troškova uvoza može dovesti do poskupljenja hrane na tržištu, što će dodatno pritisnuti potrošače.
Uprkos ovim izazovima, Trampova administracija se nada da će ove mere pomoći da se zaštiti američka radna mesta i industrija. Međutim, kritikama se ne nazire kraj, a neki analitičari tvrde da bi ovakvi potezi mogli dovesti do trgovinskog rata, što bi dodatno destabilizovalo globalnu ekonomiju.
Na kraju, postavlja se pitanje koliko će vremena proći pre nego što potrošači počnu da osećaju posledice ovih novih carina. S obzirom na to da su cene goriva često podložne promenama, bilo bi važno pratiti trendove u cenama kako bi se procenilo koliki će stvarni uticaj imati nove tarife.
U svakom slučaju, situacija sa carinama i njihovim uticajem na cene goriva i druge proizvode iz Kanade i Meksika je dinamična i kompleksna. Potrošači, preduzeća i vlada će morati pažljivo da prate razvoj događaja kako bi se prilagodili novim ekonomskim uslovima. Pitanje koje se postavlja je da li će Trampova administracija uspeti da ostvari svoje ciljeve bez izazivanja prevelikih poremećaja na tržištu i u životima običnih građana.
