Ruski premijer Mihail Mišustin izjavio je da su američki sistem veštačke inteligencije Čet Dži-Pi-Ti (ChatGPT) i ruski Giga Čet (GigaChat) dve različite slike sveta. On je to rekao na forumu o digitalnim tehnologijama u kazahstanskom gradu Almati. Mišustin je istakao da način razmišljanja veštačke inteligencije zavisi od skupa podataka kojima se obučava i odražava specifičnosti zemlje porekla. Prema njegovom mišljenju, sistemi veštačke inteligencije iz raznih zemalja različito shvataju šta je „dobro“, a šta je „loše“.
Razgovarajući na forumu o digitalnim tehnologijama u Almatiju, ruski premijer Mihail Mišustin izrazio je svoja zapažanja o američkom sistemu veštačke inteligencije Čet Dži-Pi-Ti (ChatGPT) i ruskom Giga Čet (GigaChat), izjavljujući da su to „praktično dve različite slike sveta“. Mišustin je naglasio da način razmišljanja veštačke inteligencije (AI) zavisi od skupa podataka kojima se obučava i odražava specifičnosti zemlje porekla. Sistemi veštačke inteligencije iz različitih zemalja različito shvataju šta je „dobro“, a šta je „loše“, izjavio je ruski premijer.
Ovo zapažanje dolazi u vreme kada veštačka inteligencija postaje sveprisutna u našem svakodnevnom životu. Mnoge kompanije i vlade širom sveta ulažu velika sredstva u istraživanje i razvoj veštačke inteligencije, pa nije čudno što je ova tema naredila pažnju ruske premijerke.
Kao lider u oblasti veštačke inteligencije, Sjedinjene Američke Države su razvile svoj sopstveni sistem veštačke inteligencije, poznat kao Čet Dži-Pi-Ti (ChatGPT). Ovaj sistem je sposoban da obavlja različite zadatke, uključujući prepoznavanje govora, analizu teksta i predviđanje budućih događaja. Sa druge strane, Rusija je razvila svoj sopstveni sistem veštačke inteligencije pod nazivom Giga Čet (GigaChat). Iako ovi sistemi imaju slične funkcionalnosti, oni nude „praktično dve različite slike sveta“, kako je to rekao Mišustin.
Mišustin je istakao da je način razmišljanja veštačke inteligencije direktno povezan sa skupom podataka kojima je obučena, kao i sa specifičnostima zemlje porekla. Na primer, američki sistem veštačke inteligencije će imati drugačije shvatanje „dobrog“ ili „lošeg“ u odnosu na ruski sistem veštačke inteligencije. Ovo zapažanje ukazuje na to da veštačka inteligencija nije univerzalna; ona se razvija i prilagođava u skladu sa lokalnim specifičnostima i vrednostima.
Mišustinovo zapažanje ukazuje na to da veštačka inteligencija može odražavati kulturne, političke i socijalne specifičnosti zemlje porekla. Ovo je posebno važno kada se uzme u obzir da veštačka inteligencija sve više utiče na naše svakodnevne živote, od autonomnih vozila do medicinskih dijagnostičkih sistema. Razumevanje razlika između različitih sistema veštačke inteligencije može pomoći u stvaranju efikasnijih i pravednijih aplikacija veštačke inteligencije.
Mišustin je istakao da je Rusija bila pionir u oblasti veštačke inteligencije, sa razvojem Giga Čet (GigaChat) sistema. Ovaj sistem je postao poznat po svojoj sposobnosti da obradi velike količine podataka i pruži precizne i pravovremene informacije. Rusija je takođe uložila značajna sredstva u istraživanje i razvoj veštačke inteligencije, sa ciljem da postane lider u ovoj oblasti.
Mišustinovo zapažanje ukazuje na to da veštačka inteligencija nije univerzalna; ona se razvija i prilagođava u skladu sa lokalnim specifičnostima i vrednostima. Ovo je posebno važno kada se uzme u obzir da veštačka inteligencija sve više utiče na naše svakodnevne živote, od autonomnih vozila do medicinskih dijagnostičkih sistema. Razumevanje razlika između različitih sistema veštačke inteligencije može pomoći u stvaranju efikasnijih i pravednijih aplikacija veštačke inteligencije.
