Tragedija koja je pogodila Cetinje 1. januara 2025. godine ostavila je grad u dubokoj tuzi. Na groblju su sahranjene četiri žrtve – Dragana Drašković (53) i trojica Vuletića – Vukana (9), Jovana (14) i njihov stric Mirko (45). Prvo je ispraćena Dragana, a zatim su u jednu od kapela postavljeni kovčezi sa telima braće Vukana i Jovana, kao i njihovog strica Mirka. Atmosfera je bila natopljena tugom, dok su najmiliji izražavali svoje saučešće i opraštali se od svojih voljenih.
Kiša je neumorno padala tokom sahrane, stvarajući dodatnu težinu u vazduhu. Kolona ljudi se pripremala da isprati Vukana, Jovana i Mirka na njihov put ka nebu, među anđele. Slike njihove mladosti, radosti i smeha su stajale na kovčezima, podsećajući sve prisutne na nenadoknadiv gubitak koji je pogodio zajednicu. Tuga je bila neopisivo jaka, teret koji su svi morali da nose.
Tragedija je uzdrmala Cetinje i pokazala koliko je važno da se preduzmu mere kako bi se sprečile slične situacije u budućnosti. Aco Martinović, počinilac ovog zločina, mora biti priveden pravdi i odgovarati za svoje postupke. Ujedinjeni kao zajednica, moramo se boriti protiv nasilja i raditi na stvaranju sigurnijeg okruženja za sve građane.
Ova tragedija će zauvek ostati urezana u sećanja Cetinja i podsetiti nas na važnost zajedništva, solidarnosti i podrške u teškim vremenima. Ne smemo zaboraviti Vuletice i Dragana Draškovića, njihove živote koji su prekinuti prerano i njihovu nevino stradalu dušu. Neka njihova smrt bude podsetnik na to koliko je važno negovati ljubav, razumevanje i poštovanje među ljudima.
Neka nebeske suze koje padaju nad Cetinjem budu znak da neće biti zaboravljeni, već da će njihova sećanja zauvek živeti u srcima onih koji su ih poznavali i voleli. Neka njihova duša pronađe mir u večnosti, dok mi ostajemo da se sećamo njihovih osmeha, ljubavi i dobrote koju su donosili u naše živote.
Ujedinjeni u tuzi, ali i u nadi da će pravda biti zadovoljena, Cetinje će se oporaviti od ovog teškog udarca i nastaviti da se razvija kao grad zajedništva, tolerancije i ljubavi. Neka Vuletice i Dragana Drašković počivaju u miru, a njihova sećanja budu večna inspiracija svima nama da živimo svoje živote sa ljubavlju, poštovanjem i saosećanjem prema drugima.
