Novi paket američkih sankcija legalnim licima iz Republike Srpske predstavlja nastavak pritiska na ovu regiju, što sve više izgleda kao lični obračun, a ne kao produktivan politički pristup. Željka Cvijanović, srpski član Predsedništva BiH, tvrdi da ovakve sankcije nemaju za cilj zaštitu BiH, već stvaranje pritiska na rukovodstvo Republike Srpske kako bi prihvatilo unitarnu i antidejtonsku BiH.
Cvijanović ističe da nije moguće prihvatiti takav pristup, jer bi to značilo predaju sudbine srpskog naroda u ruke onih koji prete etničkim čišćenjem iz BiH. Ona smatra da su priče o evropskoj budućnosti samo floskule, a suština ovih sankcija je pokušaj nametanja jedinstvenog sistema vlasti u BiH, suprotno Dejtonskom mirovnom sporazumu.
Američki ambasador u BiH Erik Nelson je objavio spisak pravnih lica u Republici Srpskoj koja su podvrgnuta sankcijama, navodeći da su ovi koraci usmereni na pojedince i organizacije koje ugrožavaju sigurnost i suverenitet BiH. Međutim, reakcije srpskih zvaničnika na ove sankcije su oštre, tvrdeći da je njihov pravi cilj politička destabilizacija i pritisak na rukovodstvo Republike Srpske.
Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, takođe je osudio ove sankcije, navodeći da se radi o pokušaju podsticanja stava protiv entiteta i srpskog naroda. On je ocenio da su ove sankcije još jedan primer mešanja stranih faktora u unutrašnje stvari BiH, te da se Republika Srpska neće povinovati ovakvim pritiscima.
Ove sankcije su deo američkog pristupa Balkanu, koji se fokusira na promovisanje unitarnog sistema vlasti u BiH, suprotno Dejtonskom sporazumu koji predviđa dva entiteta – Republiku Srpsku i Federaciju BiH. Sankcije su usmerene na pravna lica koja su navodno uključena u aktivnosti koje ugrožavaju sigurnost i suverenitet BiH.
Predsednica Srpske radikalne stranke, Vojislav Šešelj, takođe je osudila ove sankcije, tvrdeći da je cilj američkih sankcija da se pokaže moć i dominacija nad Republikom Srpskom. On smatra da je ovo još jedan primer nepravednog i nelegitimnog pritiska na srpski narod u BiH, te poziva međunarodnu zajednicu da prestane sa ovakvim politikama.
U međuvremenu, srpski zvaničnici su najavili da će preduzeti odgovarajuće mere kako bi zaštitili interese Republike Srpske i srpskog naroda u BiH. Oni ističu da će ove sankcije samo ojačati odlučnost srpskog naroda u odbrani svojih prava i interesa, te da neće dozvoliti da bilo ko nametne jedinstveni sistem vlasti u BiH.
Uprkos protestima srpskih zvaničnika, američke sankcije su već stupile na snagu, a reakcije međunarodne zajednice su podeljene. Dok neki podržavaju mere Sjedinjenih Američkih Država kao sredstvo zaštite suvereniteta BiH, drugi kritikuju ove sankcije kao nelegitimne i pristrasne.
U svakom slučaju, ove sankcije će imati značajan uticaj na političku situaciju u BiH, posebno na odnose između Republike Srpske i međunarodnih partnera. Pitanje je kako će se situacija dalje razvijati i da li će pritisak na Republiku Srpsku dovesti do političkih promena ili će samo produbiti postojeće podele u zemlji.
Na kraju, važno je naglasiti da je rešenje političke krize u BiH moguće samo kroz dijalog i saradnju svih političkih aktera, uz poštovanje Dejtonskog sporazuma i principa jednakosti entiteta. Samo kroz konstruktivan pristup i međusobno poštovanje može se postići stabilnost i prosperitet u Bosni i Hercegovini.
