Novak Đoković nije imao najbolji start u 2024. godini. Njegov najvažniji uspeh do sada bio je osvajanje zlatne medalje na Olimpijadi u Parizu, dok su njegovi nastupi na drugim turnirima, poput Australijan opena, bili razočaravajući. U Melburnu je predao polufinale Aleksanderu Zverevu, a u Dohi i Indijan Velsu završio je svoj put već posle prvog meča. Ova situacija dovela je do spekulacija i rasprava o njegovom statusu u tenisu, sa nekim kritikama koje sugerišu da više nije najbolji teniser svih vremena.
Mnogi su u medijima počeli da preispituju Đokovićevu poziciju u „GOAT“ trci, gde se često poredi sa Rafaelom Nadalom i Rodžerom Federerom. U tom kontekstu, Bogdan Obradović, nekadašnji selektor Srbije, dao je intervju u kojem je izneo svoje stavove o Đokovićevom mestu u teniskoj istoriji. On smatra da je rasprava o Đokoviću kao najboljem teniseru svih vremena suvišna, jer su njegovi rezultati i dostignuća već dovoljno jasni.
Obradović je istakao da Nadal i Federer zaslužuju poštovanje kao izuzetni igrači, ali da je Đoković svojim brojevima i uspesima već dokazao svoju superiornost. Prema njegovim rečima, sve što se dovodi u pitanje može se smatrati delom šireg plana koji dolazi sa Zapada, s ciljem da se Đoković pomeri sa njegovog zasluženog mesta. On je naglasio da je Đoković postao jedan od najvećih sportista svih vremena, i to ne samo zbog njegovih uspeha na terenu, već i zbog njegovog putovanja iz male zemlje i teških uslova.
Obradović je takođe ukazao na to da je Đoković mnogima trn u oku, ne samo zbog njegovih teniskih dostignuća, već i zbog njegove hrabrosti da se suprotstavi moćnim organizacijama u svetu tenisa. Kroz svoju Asocijaciju teniskih profesionalaca (PTPA), Đoković se bori za prava svih tenisera i teniserki, što ga dodatno stavlja u centar pažnje medija. Obradović ga je uporedio sa Robinom Hudom, ističući da se suočava sa brojnim izazovima koji mu otežavaju put.
S obzirom na sve to, Obradović je izrazio podršku Đokoviću, ali je i podsetio na važnost trenerskog osoblja koje često ostaje u senci igrača. On je istakao da treneri u tenisu nisu zaštićeni na isti način kao u drugim sportovima, poput NBA ili NFL, i da bi bilo dobro da se i njihovim pravima posveti više pažnje.
Na kraju, Obradović je zaključio da je važno ne samo fokusirati se na pojedinačne igrače, već i na celu strukturu teniskog sveta, kako bi se osigurala prava svih aktera. Đoković, kao lider i borac za prava svojih kolega, predstavlja simbol promene u svetu tenisa, ali suočava se sa brojnim preprekama koje će morati da prevaziđe kako bi nastavio da ostavlja trag, ne samo kao teniser, već i kao borac za pravdu u sportu.
U svetlu svih ovih izazova, Đoković ostaje figura koja inspiriše mnoge i izaziva različite reakcije, ali njegov doprinos tenisu i sportu uopšte ne može se osporiti. Njegova borba za prava tenisera i teniserki, kao i njegovi rezultati na terenu, čine ga jedinstvenim sportistom čija će priča biti zapamćena u istoriji sporta.
