Episkop budimljansko-nikšićki Metodije u otvorenom pismu predsedniku Crne Gore Jakovu Milatoviću izrazio je svoju podršku inicijativi za donošenje zakona o rehabilitaciji i obeštećenju golootočkih zatvorenika. On smatra da nema moralnog ni pravnog opravdanja za diskriminaciju nedužnih žrtava revolucionarnog terora, te da svaki pokušaj rehabilitacije žrtava totalitarne represije zaslužuje pažnju i podršku.
U svom pismu, episkop podseća da su tokom i neposredno nakon Drugog svetskog rata na teritoriji Crne Gore počinjeni masovni zločini od strane revolucionarnog pokreta, predvođenog Komunističkom partijom Jugoslavije (KPJ). Ove žrtve su često etiketirane kao „narodni neprijatelji“ i „domaći izdajnici“, a mnogi su streljani ili pogubljeni bez suđenja, što je predstavljalo brutalnu povredu osnovnih ljudskih prava. Mnogi svedoci potvrdili su da su među žrtvama bili i deca, žene i starci, čija je jedina krivica bila to što su bili povezani s osobama koje su bile ideološki prokažene.
Episkop Metodije naglašava da je pored same tragedije stradanja, dodatno opterećenje to što se posmrtni ostaci mnogih žrtava i dalje nalaze u masovnim grobnicama. Ove grobnice predstavljaju neizbrisivu mrlju na savesti društva i javnu optužbu protiv institucija koje se zalažu za vladavinu prava i demokratske vrednosti. On ukazuje na to da je važno da se društvo suoči s ovim pitanjima i da preduzme korake ka pravdi za sve žrtve.
Episkopova podrška Milatovićevoj inicijativi je značajna, jer ukazuje na potrebu za pravnim okvirima koji bi omogućili rehabilitaciju žrtava totalitarnih režima. On veruje da je svaki korak ka pravnoj rehabilitaciji i moralnoj satisfakciji za pretrpljene patnje važan za izgradnju delotvorne pravne države. Smatra da bi ovakav zakon mogao biti simbolički korak ka pomirenju i izgradnji boljeg društva.
U ovom kontekstu, episkop Metodije ukazuje na potrebu za obeležavanjem i sećanjem na žrtve, kao i na važnost edukacije o ovim događajima kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih zločina u budućnosti. Uz to, on naglašava da bi društvo trebalo da preuzme odgovornost za prošlost i da pruži adekvatnu podršku porodicama žrtava.
Episkopova poruka je jasna: da bi se izgradila pravna država koja poštuje ljudska prava, neophodno je suočiti se s mračnim delovima prošlosti i pružiti pravdu onima koji su pretrpeli nepravdu. Ova inicijativa za rehabilitaciju i obeštećenje golootočkih zatvorenika može biti korak ka ostvarenju tog cilja, ali je potrebno da se istovremeno radi na oblikovanju društvenog konsenzusa o važnosti sećanja na žrtve i očuvanja istine o prošlosti.
U tom smislu, Metodije poziva sve relevantne institucije i društvo u celini da se uključe u proces izrade zakona koji bi omogućio rehabilitaciju žrtava i da se osigura da se ovakvi zločini više nikada ne ponove. Njegova poruka je da istina i pravda moraju biti temelj svakog demokratskog društva.
Ova inicijativa i podrška episkopa Metodija mogu otvoriti vrata za dalju diskusiju o potrebi rehabilitacije i obeštećenja žrtava totalitarnih režima, kao i o važnosti sećanja na prošlost kako bi se izgradila pravednija i humanija budućnost za sve.
