Starline mreža organizacije 21st Europe ima ambiciozan plan da poveže 39 destinacija širom Evrope putem brzih železničkih linija, uključujući Veliku Britaniju, Tursku i Ukrajinu. Ovaj projekat predstavlja odgovor na sve veću potražnju za bržim i efikasnijim prevozom između evropskih zemalja.
U poslednjih nekoliko godina, brojne železničke rute su olakšale prekogranična putovanja, ali predlog kopenhaškog think tanka 21st Europe ide korak dalje. Njihova vizija panevropske železničke mreže pod imenom Starline zamišljena je kao sistem sličan metrou, koji bi omogućio brze i efikasne povezanosti između različitih gradova i zemalja.
Plan je da se stvori jedinstveni železnički sistem, koji bi preoblikovao trenutnu fragmentiranu i sporiju železničku infrastrukturu u Evropi. Starline bi omogućio ultra-brze veze koje bi mogle konkurisati vazdušnom saobraćaju, što je ključno za unapređenje mobilnosti na kontinentu. Think tank naglašava važnost integrisanog železničkog sistema kao strategijskog alata za otpornost Evrope u 21. veku.
Mreža Starline bi trebala biti operativna do 2040. godine. Ova ideja je izazvala mnogo entuzijazma među putnicima, koji su već pokazali interesovanje za brže i pristupačnije putovanje. U 2022. godini, prema podacima, više od 400.000 korisnika koristilo je Interrail, što ukazuje na jasnu potražnju za boljim železničkim uslugama.
Postojeća transevropska transportna mreža (TEN-T) je već u izradi, ali 21st Europe smatra da joj nedostaje ambicija i usmerenje ka poboljšanju korisničkog iskustva. U trenutnom sistemu, putnici se suočavaju sa komplikovanim procesom izdavanja karata, nedoslednim uslugama i zastarelim stanicama. Grupa smatra da bi jedinstveni dizajn i doslednost u uslugama mogli značajno poboljšati iskustvo putnika.
Mreža Starline obuhvatiće 22.000 kilometara železnice, sa vozovima koji će moći da putuju brzinama između 300 i 400 km/h. Ove brzine bi omogućile putnicima da putuju od Helsinkija do Berlina za nešto više od pet sati, umesto celodnevnog putovanja koje je trenutno potrebno. Takođe, putovanje između Kijeva i Berlina, koje je tradicionalno trajalo tokom noći, postalo bi brzo i efikasno.
Vozovi će imati prepoznatljivu tamno plavu spoljašnjost, a unutrašnjost će biti organizovana po različitim potrebama putnika, uključujući tihe zone za rad i prostore prilagođene porodicama. Stanice će biti smeštene na pristupačnim lokacijama, sa vezama na gradski prevoz, a zamišljene su kao kulturna središta sa restoranima, prodavnicama, muzejima i prostorima za događaje.
Osim toga, 21st Europe vidi Starline kao ekološki projekt. U 2022. godini, transport je doprineo oko 29% ukupnih emisija gasova staklene bašte u EU. Brzi vozovi emituju do 90% manje CO2 po putovanju u poređenju sa kratkim letovima, što čini Starline ključnim elementom za postizanje ciljeva nulte emisije do 2050. godine.
U cilju realizacije ovog projekta, organizacija predlaže model javnog finansiranja i franšize, gde bi nacionalni železnički operateri upravljali rutama, dok bi centralna koordinacija obezbedila doslednost i kvalitet usluga. U ovom novom sistemu, operateri, ekipe za održavanje i osoblje na stanicama bili bi obučeni prema zajedničkom evropskom okviru.
Ovaj ambiciozan plan, iako može izgledati kao izazov, predstavlja mogućnost za značajne promene u načinima putovanja u Evropi. 21st Europe veruje da je sada trenutak da se započne s izgradnjom mreže koja će podstaknuti stvarne promene u mobilnosti, okupljajući kreatore politika, dizajnere i lidere industrije kako bi se vizija pretvorila u stvarnost do 2040. godine.
