Hrana je oduvek bila deo ljudske svakodnevice, ali je evoluirala od pukog sredstva za preživljavanje do delikatesa koji miluju naša nepca. Na svetu postoji mnogo ljudi koji žude da isprobavaju nove ukuse i hranu iz različitih egzotičnih kultura. Dok nas kulturne razlike često razdvajaju i stvaraju granice, hrana nas može povezati. Deljenje obroka je najbolji način da strance pretvorite u prijatelje. No, hrana koju smatramo odvratnom nije ista za sve ljude. To je zbog posebnog mehanizma koji smo dobili evolucijom, a to je gađenje. Međutim, postoji čovek koji je došao na ideju da otvori Muzej odvratne hrane, koji je počeo s radom krajem 2018. godine u Malmeu u Švedskoj.

Muzej odvratne hrane poziva posetioce da istraže svet hrane i zapitaju se šta jeste, a šta nije jestivo. Njegova izložba ima 80 najodvratnijih namirnica na svetu, a posetioci imaju priliku da pomirišu i probaju neke od ozloglašenih namirnica. Inače, ljudi na planeti jedu sve i svašta, od semena koja sadrži cijanid do životinja sa toksičnim organima. Većina opasnih jela nastala je kao način da se preživi u teškim vremenima, postajući s vremenom poslastica. Novi muzej u Švedskoj ima prilično drugačiji cilj: da zakuca čula izlaganjem nekih od najgroznijih namirnica na svetu.

Ovaj kustoski meni kurioziteta dolazi od ideje Semjuela Vesta, psihologa koji je prethodno napravio Muzej neuspeha. Sa svojim novijim projektom, Vest ne pokušava samo da natera posetioce da preskoče ručak, već se nada da će istražiti kulturnu subjektivnost hrane i osporiti naše koncepte o tome zašto određeni obroci izazivaju, prema Merijam-Vebsteru, tako „snažan osećaj gađenja”. Posetioci mogu da namirišu i probaju neke od namirnica, a ulaznice za muzej možete iskoristiti kao kese za povraćanje.

Među izloženim jelima su islandsko fermentisano meso ajkule, vrsta sardinijskog sira koji se dobija iz stomaka napunjenog mlekom zaklane koze, kuvani zamorac, i neslavno smrdljivo voće durijana iz Tajlanda. Oni koji nemaju slab stomak mogu da probaju dašak surstreminga, fermentisane haringe koja se tradicionalno jede krajem avgusta; oštar miris ribe unosi se u foto-kabinu, koja beleži reakciju posetilaca na miris. Prilikom procene faktora lošeg stanja u hrani, muzejsko osoblje je uzelo u obzir ne samo ukus, miris i teksturu, već i „pozadinu“ – na primer, da li su životinje bile zlostavljane tokom pravljenja hrane. Svinjetina, koju mnogi smatraju ukusnom, izložena je zbog svoje povezanosti sa fabričkom poljoprivredom.

Vest je, zapravo, bio inspirisan da stvori muzej jer je zabrinut zbog ekološkog uticaja jedenja mesa. Zapitao se zašto su mnogi ljudi voljni da jedu meso životinja poput svinja, ali odustaju od održivijih izvora proteina poput insekata. „Prepreka je gađenje“, kaže Vest, a gađenje je, nada se da će pokazati, otvoreno za tumačenje. Tu su i delikatesi poput penisa bika, začinjene zečje glave, mišje vino i sok od paradajza sa kiselim ovčijim okom.

Muzej odvratne hrane je postao pravi hit širom sveta, a posetioci imaju priliku da istraže svet hrane na potpuno drugačiji način. Ovakav muzej svakako nudi jedinstveno iskustvo, a za one hrabre koji imaju stomak od čelika, ovo je prava prilika za istraživanje najčudnijih i najodvratnijih jela na svetu.