Turizam je jedna od najvećih i najbrže rastućih industrija u svetu. U 2023. godini, sektor turizma je činio 9,1% svetskog bruto domaćeg proizvoda, sa preko milijardu internacionalnih turističkih dolazaka. Čak i u našoj zemlji, broj turista neprekidno raste iz godine u godinu. Sa preko 4,2 miliona poseta prošle godine, Srbija postaje sve popularnija destinacija za turiste.
Međutim, jedna od ključnih specifičnosti turizma su destinacije i iskustva koje one pružaju posetiocima. Vremenski uslovi, temperatura vazduha, klima i voda igraju ključnu ulogu u planiranju putovanja i aktivnosti turista. Važnost klimatskih elemenata varira u zavisnosti od oblika turizma, kao što su kupališni turizam, helioterapija, jedrenje ili zimski sportovi.
Klimatske promene već imaju veliki uticaj na turizam, naročito na destinacijama kao što su Mediteran. Porast temperature i učestalost toplih talasa su naveli turiste da ranije posećuju Mediteranske destinacije. Ekstremni vremenski uslovi, kao što su visoke temperature, suše i požari, sve više utiču na odluku turista o destinaciji putovanja i vremenu posete.
Na globalnom nivou, održanje turizma ostrvskih država je u sve većem riziku, zbog rasta nivoa svetskog mora i promena klime. Karipske države, koje zavise gotovo isključivo od turizma, su posebno ugrožene. Klimatske promene već su uticale na turističku industriju u Srbiji, sa povećanjem temperatura tokom letnjih meseci.
Razvojem turističkih indeksa klimatskog komfora, moguće je predvideti buduće uticaje klimatskih promena na turizam. Različiti indeksi, kao što su Turistički Klimatski Indeks, Univerzalni Turistički Klimatski Indeks, Klimatski Indeks Plaža i dr., pomažu u planiranju putovanja u skladu sa klimatskim uslovima.
U Srbiji, indeksi poput HERCI (Heritage Climate Index) ocenjuju klimatske parametre za zaštićena područja i kulturno nasleđe. Ovi indeksi su korisni za planiranje putovanja i adaptaciju na promenjenu klimu.
Sa očekivanim porastom temperatura do kraja veka, turistička industrija mora da se prilagodi novim uslovima. Planinski delovi južne, jugozapadne i jugoistočne Srbije biće najintenzivnije pogođeni promenama klime. Diverzifikacija turističke ponude, kao što su ruralni turizam, eko turizam, kreativni turizam i avanturistički turizam, može doprineti celogodišnjem turističkom prometu i održivom razvoju.
Adaptacija turizma na klimatske promene ne samo da će omogućiti bolje pripreme za budućnost, već će takođe biti deo rešenja za mitigaciju klimatskih promena. Provoditeći vreme razmišljajući o potencijalnim promenama i prilagođavajući se novim uslovima, turizam može ostati vitalna i održiva industrija u Srbiji.
