Poslednjih dana, egiptologija se našla u žiži interesovanja zbog tvrdnji italijanskih istraživača da su pronašli ogromnu podzemnu mrežu ispod piramida u Gizi. Ova otkrića, zasnovana na radarskim snimcima, izazvala su živahne rasprave među stručnjacima, postavljajući pitanje da li se radi o revolucionarnom otkriću ili preuveličavanju.
Istraživački tim predvođen profesorom Koradom Malangom sa Univerziteta u Pizi tvrdi da su snimci pokazali vertikalne šahte, spiralne stepenice i kanale koji podsećaju na vodene sisteme, sve smeštene više od 610 metara ispod površine. Oni čak sugerišu mogućnost postojanja legendarne Dvorane zapisa, za koju se veruje da sadrži drevno egipatsko znanje, unutar ovog podzemnog kompleksa. „Kada uvećamo slike, otkrićemo da se ispod njih krije ono što se može opisati kao pravi podzemni grad“, izjavio je Malanga na konferenciji za novinare.
Međutim, mnogi stručnjaci nisu uvereni u ove tvrdnje. Profesor Lorens Konjers sa Univerziteta u Denveru nazvao je otkriće „preuveličavanjem“, ističući da tehnologija koja se koristi – radarski impulsi sa satelita, slični onima koji se koriste u sonarnom radaru za mapiranje okeana – ne može da prodre dovoljno duboko da bi potvrdila postojanje takvih struktura. On je izrazio sumnju u ideju o podzemnom gradu, ali je priznao da bi manji objekti mogli biti pronađeni ispod piramida. Konjers je naveo da su drevni narodi, poput Maja, često gradili piramide na mestima koja su imala ceremonijalno značenje, uključujući ulaze u pećine.
Egipatski arheolog dr Zahi Havas takođe je izrazio skepticizam prema ovim tvrdnjama, tvrdeći da istraživači nemaju naučnu osnovu za svoje navode. Njegove reči dodatno osnažuju stav da su ovakva otkrića više medijska senzacija nego stvarna naučna dostignuća.
U Italiji je prošle nedelje održan brifing na kojem su se razmatrali radovi profesora Malange i njegovih kolega, Filipa Biondija i Armanda Meija. Ipak, njihovi nalazi još uvek nisu objavljeni u recenziranim naučnim časopisima, što dodatno komplikuje verodostojnost njihovih tvrdnji.
Tim istraživača fokusirao se na Kefrenovu piramidu, jednu od tri velike piramide u kompleksu Gize, pored piramida Keops i Menkaura, za koje se veruje da su izgrađene pre oko 4.500 godina. Ove monumentalne građevine smeštene su na zapadnoj obali Nila u severnom Egiptu i predstavljaju jedan od najvažnijih simbola drevne egipatske civilizacije.
U svetlu ovih kontroverzi, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i da li će dodatna istraživanja potvrditi ili opovrgnuti navode istraživača iz Pize. Dok se debate nastavljaju, pitanje o postojanju podzemnog grada ispod piramida u Gizi ostaje otvoreno, izazivajući interesovanje i sumnju u istovremeno.
