Gotovo četrdeset procenata federalnih ugovora, koje je administracija predsednika Donalda Trampa raskinula u okviru kampanje smanjenja državne birokratije, ne pokazuje znakove potencijalnih ušteda, prema podacima koje je objavila administracija. Agencija Asošijeted pres izvestila je o ovim nalazima, ukazujući na ozbiljnu zabrinutost u vezi sa ovom politikom.
Agencija za vladinu efikasnost, koju predvodi Trampov bliski saradnik Ilon Mask, nedavno je objavila ažuriranu listu od skoro 2.300 raskinutih ugovora. Među njima, više od jedne trećine, tačnije 794 ugovora, neće doneti nikakve uštede. Čarls Tifer, stručnjak za ugovorno pravo i penzionisani profesor na Univerzitetu u Baltimoru, uporedio je ovu situaciju s korišćenjem „već iskorišćene municije koja više nema punjenje“, naglašavajući da se time ne postiže nijedan politički cilj.
U nekim slučajevima, raskinuti ugovori su već u velikoj meri ili potpuno isplaćeni izvođačima. Na primer, Agencija za stanovanje i urbani razvoj obavezala se da potroši 567.809 dolara za kupovinu nameštaja, a taj ugovor ističe tokom 2025. godine. Još jedan značajan ugovor koji je raskinut je onaj Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj (USAID), čiji je rad obustavljen na 90 dana, uz otpuštanje značajnog broja zaposlenih dok se vrši provera poslovanja. Ova agencija je izvođaču u Mičigenu isplatila 145.549 dolara za čišćenje tepiha.
Zvaničnik administracije, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, izneo je stav da ima smisla raskidati ugovore čak i ukoliko ne donose nikakve uštede. Administracija predsednika Trampa tvrdi da se obračunava sa prevarama, rasipništvom i zloupotrebama unutar vlade. U tom kontekstu, Douž je saopštio da pokušava da ostvari uštede procenjene na 65 milijardi dolara, što uključuje otkazivanje zakupa, finansiranja, otpuštanja i prodaje imovine.
Međutim, Tifer ukazuje da je sada prekasno da vlada menja mišljenje o mnogim od ovih ugovora i odustane od plaćanja. Tokom svoje karijere, on je bio član Komisije koja je realizovala ugovore u Iraku i Avganistanu, i smatra da bi oštar raskid ugovora mogao naštetiti učinku agencija američke vlade.
Tifer naglašava da bi se umesto toga mogle ostvariti uštede kroz saradnju sa nadležnima za sklapanje ugovora i generalnim inspektoratima, kako bi se poslovalo efikasnije. Ovo ukazuje na potrebu za dugoročnim rešenjima, umesto brzih i često nepromišljenih odluka o raskidu ugovora.
S druge strane, Douž ističe da će raskidima ugovora biti ušteđeno 9,6 milijardi dolara. Pojedini ciljevi raskida ugovora obuhvataju modernizaciju i poboljšanje načina rada vlade, što, kako se čini, deluje u suprotnosti sa aktuelnim mandatom i uštedama koje zagovara Agencija za efikasnost vlade.
Ova situacija ukazuje na složenost problema upravljanja federalnim ugovorima i izazove sa kojima se suočava američka vlada u pokušaju smanjenja troškova. Raskidi ugovora mogu izgledati kao brza rešenja, ali dugoročne posledice ovih odluka mogu biti štetne po funkcionisanje vladinih agencija.
U svetlu ovih informacija, važno je da se u budućnosti preispitaju strategije za upravljanje ugovorima, kako bi se osiguralo da se javni novac troši na efikasan i odgovoran način. Potrebna je pažnja prema analizi i preispitivanju ugovornih obaveza, a ne samo jednostavno raskidanje ugovora u cilju smanjenja troškova. Ova politika može dovesti do ozbiljnih posledica po kvalitet usluga koje vlada pruža svojim građanima.
