Dan 3. maja ove godine, dečak učenik sedmog razreda osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ izvršio je užasan zločin, ubivši osmoro svojih drugova i jednog čuvara škole. Ovaj tragični događaj ostavio je dubok trag na društvo i izazvao dilemu u pogledu kazne za maloletne počinioce.

Naoružan očevim pištoljem, dečak je izvršio napad i nakon toga pozvao policiju, priznavši svoje delo. Otac počinioca je uhapšen istog dana, dok je ministar policije otkrio da su pištolji bili legalno registrovani, ali su očigledno bili dostupni dečaku.

Trenutno se dečak nalazi pod policijskim nadzorom i veštačenjem, a sudbina mu zavisi od izveštaja stručnog tima. Iako zakon ne prepoznaje krivičnu odgovornost za maloletnike, postavlja se pitanje da li bi trebalo promeniti pristup, kao što su to učinile druge zemlje.

Na primer, u slučaju pucnjave u srednjoj školi „Westside“ u Arkanzasu 1998. godine, dvojica maloletnih počinilaca osuđena su na zatvorsku kaznu do 21. godine života, što je maksimalna kazna za maloletnike u toj državi. Ovo pokreće debatu o tome da li bi Srbija trebalo da razmotri slične zakonske mere kako bi se osigurala odgovornost maloletnih počinilaca teških krivičnih dela.

Dok je motiv za surova ubistva nepoznat, dok dečak u jednoj klinici ne pokazuje znake kajanja za svoja zlodela, i dok se ispituje odgovornost njegovih roditelja, možemo proučiti kako su se druge zemlje suočile sa sličnim zločinima. Jedan od najsmrtonosnijih napada u školi u Sjedinjenim Američkim Državama bio je pucnjava u srednjoj školi „Westside“ u Arkanzasu, gde su dvojica maloletnih počinilaca osuđena na zatvorsku kaznu do svoje 21. godine.

U Srbiji se postavlja pitanje da li bi mogao zaživeti zakon kojim bi se maloletni izvršioci najtežih krivičnih dela sproveli pravdi. Ovaj tragični događaj pokreće debatu o potrebi izmene zakona radi adekvatnije kazne za maloletne počinioce teških krivičnih dela, slično kao što su učinile druge zemlje širom sveta.