Istraživanja pokazuju da je koeficijent inteligencije (IQ) u opadanju među mladima, što se može povezati sa promenama u načinu na koji obrađujemo informacije. Test inteligencije postoji već 121 godinu, a prosečni IQ je kroz istoriju rasla zajedno sa tehnološkim napretkom. Međutim, poslednjih godina došlo je do usporavanja, pa čak i preokreta tog trenda. U članku Financial Times-a analizirani su podaci iz PISA testova, koji ocenjaju čitanje, matematičku i naučnu pismenost kod petnaestogodišnjaka. Ovi testovi su pokazali da je IQ dostigao vrhunac oko 2012. godine, a zatim je usledio značajan pad.
Novinar Džon Bern-Mardok ističe da se taj pad poklapa sa promenama u načinu na koji ljudi konzumiraju informacije, pretežno putem interneta i društvenih mreža. Opadanje matematičkih i pismenih veština može se pripisati prelasku sa tradicionalnog učenja na vizuelne medije. U izveštaju se navodi da se manje fokusiramo na opadanje čitanja samog po sebi, a više na širu eroziju mentalnih kapaciteta za fokus i primenu znanja.
Bern-Mardok naglašava da se porast broja tinejdžera koji prijavljuju poteškoće na PISA testovima poklapa sa promenom u načinu obrade informacija. U poslednje dve decenije, mladi su sve više prešli sa čitanja na konzumiranje vizuelnog sadržaja, što je dovelo do opadanja sposobnosti rešavanja problema i rezonovanja. Ovaj trend nije ograničen samo na mlade – odrasli takođe pokazuju sličan obrazac opadanja u svim starosnim grupama.
Fenomen „truljenja mozga“ postao je predmet rasprave kao rezultat prekomernog konzumiranja trivijalnog sadržaja na internetu, posebno na platformama poput TikToka. Ovaj izraz, koji se koristi u šali, može imati ozbiljne implikacije, s obzirom na istraživanje sa Univerziteta Tianđin u Kini. Naučnici su otkrili da su studenti koji su često gledali kratke video sadržaje imali promene u strukturi mozga, uključujući povećanu sivu materiju u regionima mozga povezanih sa donošenjem odluka i emocionalnom regulacijom.
Istraživači su sugerisali da bi ojačana struktura mogla biti znak povećane osetljivosti na nagrade vezane za kratke video sadržaje. Ova promjena može izazvati spiralu zavisnosti, gde prekomerno gledanje videa jača određene moždane puteve, čineći ovu naviku sve dublje ukorenjenom. Takođe, uočene su razlike u moždanoj aktivnosti među učesnicima tokom mirovanja, što može odražavati probleme sa samokontrolom i prekomernim poređenjem sa drugima.
Iako je ova studija alarmantna, važno je postaviti je u širi kontekst uticaja tehnologije na ljudski um. U prošlosti su se slične tvrdnje pojavljivale u vezi sa raznim medijima, ali se pokazalo da su mnoge tvrdnje preuveličane. U svetu koji se brzo menja, važno je razmotriti kako nove tehnologije oblikuju naše mentalne kapacitete i donošenje odluka.
