Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik posvećen Svetom Kirijaku Otšelniku, poznatom i kao Sveti Kirijak Anahoret ili Miholjdan. Praznik se obeležava i kao osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, a naziv praznika potiče od tog događaja.

Sveti Kirijak Otšelnik rođen je 448. godine u Korintu, gde je njegov otac bio sveštenik, a majka Evdokija. U ranoj mladosti postavljen je za čteca u sabornoj crkvi u Korintu. U svojoj 18. godini otišao je u Jerusalim gde se zamonašio u manastiru Svetog Jevtimija. Nakon devet godina provedenih na Jordanu kod Svetog Gerasima, vratio se u manastir Svetog Jevtimija gde je boravio još deset godina. Kasnije je često menjao boravišta kako bi se sklonio od „slave ljudske“. Preminuo je u obitelji Svetog Haritona gde je i sahranjen.

Sveti Kirijak je bio poznat po tome da nikada nije jeo pred drugima, niti se ljutio na ijesajna. Po ustavu Svetog Haritona, monasi su jeli samo jednom dnevno, po zalasku sunca. Pored toga, bio je veoma aktivan u borbi za pravoslavlje, posebno osuđujući jeresi kao što je origenizam.

U pustinji se ponekad godinama hranio samo sirovim zeljem, i uprkos teškom postu i bdenju, ostao je krupan i snažan te ga je smatral neustrašivim borcem. Na moštima Svetog Kalistrata i njegovih ubijenih saboraca podignuta je crkva, dok je Sveti Teofan isticao važnost dela dobrote i skromnosti. Kada je počelo gonjenje hrišćana za vreme cara Avrelijana, Hariton je bio izveden na sud i odbio je poklonjenje idolima, ističući da su svi bogovi besovi koji su zbog svoje gordosti svrgnuti s neba u ad preispodnji.

Sveti Kirijak Otšelnik i danas se štuje kao primer pravoslavnog monaha i borca za veru, te se obeležava kao praznik u srpskoj pravoslavnoj crkvi. Njegov život i dela inspiracija su mnogima da slediure njegov primer dobrote, skromnosti i vere u Boga. Sveti Kirijak eli se kao čovek koji je živeo samo za Boga i bližnje, ostavljajući trag koji će se večno pamtiti u pravoslavnoj veri.