Grčka pravoslavna crkva svake godine 3. septembra obeležava praznik Obretenja moštiju Svetog Nektarija Eginskog, čudotvorca i iscelitelja. Ovaj praznik je trenutak okupljanja duhova svetih i duša vernih u slavi Božjoj. Sveti Nektarije je zasijao na zemlji poput zvezde koja vodi duše kroz tamu, a otkriće njegovih netruležnih moštiju predstavlja svedočanstvo Božije milosti među ljudima.

Grčka pravoslavna crkva sa dubokim poštovanjem i ljubavlju slavi obretenje moštiju Svetog Nektarija Eginskog, a vernici se okupljaju na Egini da učestvuju u liturgijskom proslavljanju i molitvama. Sveti Nektarije je poznat po čudima isceljenja neizlečivih bolesti, darivanju roditeljstva parovima koji se bore sa sterilitetom, zaštiti od prirodnih nepogoda, duhovnoj i materijalnoj obnovi, kao i pomirenju među ljudima i zajednicama.

Srpska pravoslavna crkva takođe obeležava 3. septembar kao praznik posvećen jednom od Sedamdesetorice apostola koji je širio svetlost Hristovog učenja i činio čuda u Edesi. Njegova hrabrost u veri i odanost Hristu ostaju inspiracija vernicima kroz vekove. Pravoslavni vernici se sabiraju u hramovima, pale sveće i mole se ovom svetitelju, čiji je životni put ostavio neizbrisiv trag u hrišćanskoj istoriji.

Na ovogodišnjem prazniku u Hramu Svetog Save u Beogradu okupili su se vernici, sveštenstvo, monaštvo i predstavnici javnog života. Međutim, otvaranje manifestacije u arheološkom parku izazvalo je kontroverzu zbog performansa koji je asocirao na mračna vremena progona hrišćana i uništavanja svetinja na Kosovu i Metohiji.

Svedočanstva o čudima i jasnoj Božijoj prisutnosti šire se među vernicima, poput primera iz Banja Luke gde su molitve iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice nastavlja da mirotoči. Sveti Nektarije Eginski i Sedamdesetorica apostola ostaju simboli vere, hrabrosti i nepokolebljive odanosti Hristu, inspirišući vernike širom sveta da se mole, veruju i nadaju u moć Božije milosti i ljubavi.