Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Prokopija, jednog od važnih svetaca poznatog po svojoj ognjenoj veri. Njegovo ime se vezuje uz zaštitu dece, rudare, kamenorezce, kao i zaštitu od ujeda zmija. Svetitelj je postradao mučenički 303. godine, a njegovo praznovanje obuhvata određene običaje i verovanja.
Sveti Prokopije potiče iz Jerusalima, gde se zvao Neanije. Kada ga je car Dioklecijan uzeo u svoj dvor, Neanije je bio vojvoda pri carovoj vojsci. Međutim, kada je car odlučio da progoni hrišćane, poslao je Neanijea s vojskom u Aleksandriju da uništi lokalnu hrišćansku zajednicu. Međutim, na putu do Aleksandrije doživeo je snažno iskustvo koje ga je odvelo ka konverziji hrišćanstvu.
Nakon što je čuo Božiji glas tokom zemljotresa, Neanije je promenio svoje ime u Prokopije i posvetio se hrišćanskoj veri. Umesto da progoni hrišćane, Prokopije je krenuo u borbu protiv Agarjana te je nakon pobede ušao u Jerusalim gde je javno ispovedio svoju veru i bio mučen.
U Nišu se nekada nalazio manastir posvećen Svetom Prokopiju u kojem se čuvala ruka svetitelja. Kada su Turci zauzeli Niš, mošti su prenete u Prokuplje, koje je od tada nosilo ime po ovom svetitelju. Sudbina moštiju nije poznata od 18. veka.
Danas se Svetog Prokopija slavi kao krsnu slavu u pojedinim porodicama, kao i kao zaštitnika rudara i kamenoresaca. Veruje se da je dan posvećen Prokopiji povoljan za svadbe, a u nekim delovima Srbije se veruje da je važno izbegavati kupanje i kopanje kako bi se izbegli ujedi zmija.
U pojedinim krajevima se ovaj dan posebno praznuje radi zdravlja dece. Također, smatra se da se na Svetog Prokopija posvećeni dan ne bi trebalo kopati, bosti zemlju ili platno, kako bi se izbegli loši događaji. Ovaj dan se također posvećuje miru, izbegavanju svađa i psovanja te slavi kao dan posvećen veri i zaštiti.
Sveti Prokopije ostaje značajan svetac u srpskoj pravoslavnoj tradiciji, čiju se mučeničku smrt i posvećenost veri obično priziva tokom praznovanja. Danas se vernici okupljaju u crkvama diljem Srbije kako bi molili i slavili svetitelja, nadajući se zaštitničkom blagoslovu i milosti. Sveti Prokopije ostaje deo bogate hrišćanske tradicije i nasleđa koji se čuva i časti kroz vekove.
