Svetski dan pozorišta obeležava se 27. marta svake godine, a prvi put je proslavljen 1962. godine, kada je u Parizu osnovan Teatar nacija. Ovaj dan je prilika da se istakne značaj pozorišta kao umetničke forme i njegovu ulogu u društvu. Tokom ovog dana, pozorišta širom sveta organizuju razne manifestacije, a jedna od najvažnijih je međunarodna poruka koju piše istaknuta ličnost iz sveta pozorišta. Prva poruka je napisana od strane Žana Koktoa.
Ove godine, počast da piše ovu poruku pripala je grčkom reditelju i pedagogu Teodorosu Terzopulosu. Njegova poruka postavlja važna pitanja o ulozi pozorišta u savremenom svetu, posebno u kontekstu izazova sa kojima se suočavamo kao društvo. Terzopulos se pita da li pozorište može odgovoriti na poziv u pomoć koji dolazi iz sveta osiromašenih građana koji žive u virtuelnoj stvarnosti i koji su vezani za privatnost koja ih guši. On se takođe pita može li pozorište postati aktivan deo borbe protiv ekoloških problema poput globalnog zagrevanja, zagađenja okeana i gubitka biodiverziteta.
Pozorište, prema njegovim rečima, svedoči o uticaju čoveka na planetu, ali ne uspeva da se suoči sa ovim problemima. Terzopulos izražava zabrinutost zbog stanja svesti ljudi u XXI veku, gde se manipuliše mišljenjem građana kroz medije i društvene mreže. On naglašava da su društvene mreže, iako olakšavaju komunikaciju, postale alibi za interakciju, stvarajući udaljenost od drugih.
Jedno od ključnih pitanja koje postavlja je može li pozorište postati mesto gde se različitosti sreću i gde se ne ignorišu traume koje ljudi nose. Terzopulos se poziva na ideju da pozorište može da rekonstruiše mitove i da osvetli društvene traume umesto da se fokusira samo na samog sebe. On se oslanja na reči Hajnera Milera koji je govorio o mitu kao mašini koja može da uključuje nove i različite mašine, prenoseći energiju i omogućavajući rast.
U ovoj godini, Terzopulos naglašava da su potrebni novi narativni putevi koji će negovati sećanje i oblikovati novu moralnu i političku odgovornost. Ova ideja dolazi u trenutku kada se društvo suočava sa brojnim izazovima, uključujući političke i ekonomske krize koje oblikuju svakodnevni život ljudi. Pozorište, prema njegovim rečima, može da igra ključnu ulogu u ovim procesima.
Dionis, kao simbol pozorišta i mita, postavlja osnovna ontološka pitanja koja podstiču stvaraoce na dublje istraživanje ljudske prirode i njenog mesta u svetu. Terzopulos poziva da se pogledamo u oči Dionisu, bogu pozorišta, koji spaja prošlost, sadašnjost i budućnost. On naglašava fluidnost identiteta, sukobe između reda i haosa, kao i granicu između života i smrti.
U svetlu ovih razmatranja, Terzopulos postavlja pitanje: „O čemu se ovde zapravo radi?“ Ovo pitanje poziva na dublje razumevanje i istraživanje korena mita, kao i na razmatranje mnogostrukih dimenzija ljudske zagonetke. Svetski dan pozorišta nije samo prilika za proslavu umetnosti, već i trenutak za refleksiju o njenoj ulozi u savremenom društvu.
Terzopulosova poruka poziva umetnike i gledaoce da preispitaju ulogu pozorišta i njegov potencijal da bude katalizator promena u društvu. U ovom kontekstu, pozorište se može posmatrati kao prostor za dijalog, kreativnost i istraživanje, gde se suočavamo sa izazovima savremenog sveta i tražimo načine kako da ih prevaziđemo.
Svetski dan pozorišta je tako postao simbol nade i inspiracije, podstičući nas da aktivno učestvujemo u oblikovanju budućnosti kroz umetnost. U svetlu Terzopulosovih reči, pozorište može postati most između različitih kultura i iskustava, omogućavajući nam da zajedno gradimo bolji svet.
