Za Srpsku pravoslavnu crkvu i njene vernike danas počinje Strasna nedelja, poslednja nedelja časnog posta koja prethodi Vaskrsu. Tokom ove nedelje nekada su se poštovale rigorozne zabrane, uključujući strogi post, zabranu pranja veša, veselja, pijanstva, pa čak i odnosa između supružnika jer se verovalo da deca začeta u tom periodu mogu dobiti „fras“. U crkvama se tokom bogosluženja podseća na poslednje zemaljske dane Isusa Hrista – njegovu izdaju, hapšenje i stradanje na krstu. Ova nedelja se naziva strasna jer reč „strast“ na staroslovenskom jeziku znači stradanje, trpljenje i bol.
Na Veliki ponedeljak se u crkvi podseća na starozavetnog Josifa koji je prodan za 20 srebrenika od strane svoje braće, ali se spasao i kasnije vladao Egiptom. Naziv Velika sedmica dobila je zbog velikih dela koja je Isus Hrist učinio tokom ove nedelje, uništavajući smrt, pobeđujući greh i skidajući prokletstvo sa ljudi, otvarajući im put ka raju.
Na Veliki utorak se u crkvi podseća na Isusa Hrista koji je, kao sveznajući, znao da su ga jevrejske starešine osudile na smrt još u subotu kada je vaskrsao Lazara. U nekim delovima zemlje se pridržavaju običaja suzdržavanja od bračnih obaveza tokom ove sedmice, dok se na Kosmetu farbaju uskršnja jaja, od kojih se prvo zove „strašnik“ koji može odagnati strah i razbiti gradonosne oblake.
Na Veliku sredu se spominje izdajstvo Jude Iskariotskog, a u crkvama se vrši osvećenje jeleja, jedna od sedam svetih tajni, kojim se vernici pomazuju osvećenim uljem za telesno i duševno zdravlje. Ovo je poslednji radni dan u nedelji, a karakteristično je to što se ne čuje pesma kao u cvetnoj nedelji, niti se igraju kola, zbog Isusovog nadolazećeg stradanja.
Na Veliki četvrtak se služi liturgija svetog Vasilija Velikog, a Isus Hrist ustanovljuje svetu tajnu pričešća u obliku hleba i vina. Ovaj dan je posvećen ratarstvu, zabranjuju se svi radovi osim sejanja bostana, a tradicionalni običaji uključuju gatanja, lov na rakove ili zečeve za krv koja se smatra delotvornom kod nerotkinja.
Veliki petak je najžalosniji dan za hrišćane jer se seća Isusovog stradanja i raspeća na krstu. Nema liturgije, već se služi bdenije sa čitanjem dvanaest jevanđelja Hristovog stradanja, a farbaju se uskršnja jaja. Običaji uključuju lov na rakove i zečeve, kao i čuvanje Hristovog groba u banatskim selima.
Na Veliku subotu, poslednjeg dana Velikog posta, služi se jutrenje koje zapravo predstavlja opelo Hristovo, dok se u hramu Svetog groba Gospodnjeg u Jerusalimu dešava čudo „blagodatnog ognja“. Farbaju se jaja, uskršnjak se pravi kao obredni kolač, a običaj je pozdravljati se sa „Hristos vaskrse“ na Vaskrs.
Vaskrs se smatra najvećim praznikom, a vernici se pozdravljaju sa „Hristos vaskrse“ uz odgovor „Vaistinu vaskrse“. Ovaj praznik je trodnevan, obuhvatajući nedelju, ponedeljak i utorak. Vaskrs predstavlja osnovu hrišćanske vere i nadu u vaskrsnuće, te se slavi kao praznik nad praznicima.
