Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 6. maja, slave dan svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija – praznik poznat u narodu kao Đurđevdan. Đurđevdan je druga slava po broju svečara u Srbiji iza Nikoljdana, a među najvećim je prolećnim praznicima. Prema narodnom, običajnom računanju vremena, Đurđevdan je polutar godine: vreme se računalo od i do Đurđevdana.

Praznik je u vezi sa zdravljem ukućana, udajom i ženidbom mladih iz kuće, plodnošću stoke i dobrim usevima. Za malo koji praznik kod Srba postoji toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji, kao za Đurđevdan.

Glavni običaji su: pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci.

Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Takođe, opletu se venčići od „đurđevskog cveća“: đurđevka, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa; to se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći.

Veliku važnost ima i kupanje u reci, pre sunca. Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem. Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem „da budu napredni kao vrba“, kite zdravcem „da budu zdravi kao zdravac“, koprivom „da kopriva opeče bolesti sa njim“, i selenom „da im duša miriše kao selen“.

Verovanja vezana za Đurđevdan su također važan deo ovog praznika. Na Đurđevdan ne valja spavati, „da ne bi bolela glava“, a običaji vezani za ovaj praznik se često vrše pre izlaska sunca, često na reci, što ima svoj magijski značaj.

Sveti Đorđe se na ikonama predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala“ nevine hrišćane, a Sveti Đorđe ju je pobedio svojom mučeničkom smrću. Pod pobedom koju je Sveti Đorđe odneo nad aždajom, verovatno se misli na prekid progona hrišćana i proglašenje hrišćanstva zvaničnom religijom Rimskog carstva od strane cara Konstantina.

Đurđevdan je praznik koji se obeležava kroz brojne običaje i verovanja, što čini ovaj dan jednim od najvažnijih prolećnih praznika među vernicima Srpske pravoslavne crkve. Slavlje Svetog velikomučenika Đorđa donosi radost, molitvu i nadu za zdravlje, berićet i sreću u domovima vernika koji ga svečano obeležavaju.