Srpska pravoslavna crkva danas obeležava velike (zimske) zadušnice, dan kada se vernici sećaju svojih pokojnika i mole se za njihove duše. Ovo je jedan od četiri velika dana u godini posvećenih upokojenima, a zadušnice se obeležavaju uvek u subotu. Osim zimskih, postoje letnje zadušnice, koje se obeležavaju 22. juna, miholjske 5. oktobra i mitorvske, ili jesenje, 2. novembra.
Zadušnice predstavljaju trenutak kada vernici izražavaju svoju ljubav i poštovanje prema preminulima. U Beogradu, tokom zadušnica, pojačavaju se određene linije gradskog prevoza kako bi se olakšao dolazak vernicima do grobalja. Zadušnice se obeležavaju ne samo u Srbiji, već i u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji. Mnogi Srbi sa Kosova i raseljeni posete groblja, često zapuštena, sa porušenim i oštećenim spomenicima.
Za one koji ne mogu da odu na groblje zbog udaljenosti, preporučuje se da posete najbližu crkvu i upale sveću. Na zadušnice se u crkvama služi sveta liturgija i parastos, kada sveštenik vinom preliva žito. Ovaj obred simbolizuje Božje milosrđe i podseća na Hristove reči da zrno tek kada umre donosi rod. Nakon liturgije, vernici se upućuju na groblje gde se pale sveće, a sveštenik obavlja obred i okadi grobove.
Kuvano žito, poznato kao koljivo, nosi se na groblje i u crkvu. Ono simbolizuje novi život i Hristove reči, dok crno vino, kojim se preliva žito, označava božansko milosrđe. Sveća, koja se pali na grobu, predstavlja svetlost Hristovu koja obasjava duše preminulih.
Zadušnice su takođe dan kada se posebno obraća pažnja na deljenje milostinje. Veruje se da je važno udeliti milostinju prosjacima ili deliti hranu sa onima kojima je potrebna. Ova praksa naglašava duhovnu dimenziju zadušnica, podsećajući vernike na važnost zajedništva i solidarnosti.
U ovom danu, Srbi se okupljaju u molitvi i sećanju na svoje najmilije. Običaj je da se tokom zadušnica priprema specijalna hrana, a posebno jela koja podsećaju na preminule. Zadušnice su prilika za okupljanje porodice i prijatelja, gde se deljenje hrane i molitva za pokojne postaju centralni deo obeležavanja ovog dana.
Uprkos tužnoj atmosferi, zadušnice donose i trenutke zajedništva, ljubavi i sećanja. Vernici se osnažuju u svojoj veri i preispituju životne vrednosti. Ovaj dan služi kao podsećanje da smrtnost nije kraj, već prelaz u drugi život, gde se veruje da duše nastavljaju svoje postojanje.
Na ovaj način, zadušnice igraju ključnu ulogu u očuvanju tradicije i identiteta srpskog naroda, kao i u jačanju duhovne povezanosti među ljudima. Kroz molitve, rituale i običaje, vernici neguju sećanje na svoje pokojne i izražavaju nadu u večni život.
U današnjem svetu, gde se često zaboravlja na vrednosti koje su bitne za duhovni život, zadušnice podsećaju sve nas na važnost sećanja, ljubavi i milosrđa. Ovaj dan nas poziva da se zamislimo o svojim postupcima, da budemo bolji jedni prema drugima i da ne zaboravimo naše korene. U svetu punom izazova, zadušnice ostaju svetionik nade i ljubavi, podsećajući nas na ono što je zaista važno – duhovnu povezanost s našim bližnjima, kako onima koji su s nama, tako i onima koji su otišli.
