Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Jelena Tanasković, najavila je u Vranju da će u 2024. godini doći do povećanja davanja po košnici pčela za 25 odsto, što će iznositi 1000 dinara. Ova informacija je izneta prilikom otvaranja 6. Pčelarskog sajma jugoistočnog Balkana „Otvoreni Balkan“, gde je ministarka istakla važnost pčelarstva kao male, ali veoma atraktivne poljoprivredne delatnosti.
Tanasković je podsetila da je u 2023. godini iznos podsticajnih sredstava po košnici bio 800 dinara. Pčelari koji se bave organskom proizvodnjom imaju dodatne benefite, jer dobijaju dodatnih 40 odsto podsticaja. Pored toga, pčelari mogu da koriste i druge podsticaje za nabavku nove opreme, pčelinjih matica, kao i za investicije u preradu i marketing pčelinjih proizvoda.
U svom obraćanju, ministarka je naglasila da pčelarstvo u Srbiji ima veliki potencijal za izvoz, posebno med, koji se može plasirati na zahtevno tržište Evropske unije, ali i na tržišta drugih zemalja. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je prepoznalo značaj razvoja ove oblasti i obezbedilo brojne podsticaje za pčelare kako bi se unapredila proizvodnja i izvoz.
Cilj Ministarstva je da se nastavi povećanje izvoza pčelinjih proizvoda, a Tanasković je navela da pčelari mogu računati na bezrezervnu podršku Ministarstva u narednom periodu. Takođe, trenutno se radi na usaglašavanju sertifikata za izvoz meda u Alžir, Bahrein, SAD i Izrael, a izrađen je i model sertifikata za izvoz na tržište Saudijske Arabije. Nedavno je potpisan Protokol za izvoz meda u Kinu, a Srbija već ima usaglašene sertifikate sa svim državama EU, Kanadom, Libijom i Rusijom.
Tanasković je istakla da je pčelarstvo postalo izuzetno važno u okviru poljoprivrednog sektora, ne samo zbog proizvodnje meda, već i zbog drugih pčelinjih proizvoda koji imaju sve veću potražnju. U tom smislu, ona je pozvala pčelare da se uključe u sistem organske proizvodnje, čime mogu dodatno povećati svoje prihode.
Ove mere i podsticaji imaju za cilj da poboljšaju konkurentnost srpskih pčelara na međunarodnom tržištu i da povećaju prepoznatljivost srpskih proizvoda. U tom smislu, ministarka je naglasila da je neophodno da pčelari budu spremni da prihvate standarde koje traži EU, kako bi se uspešno plasirali na ovo zahtevno tržište.
Na pčelarskom sajmu, osim promocije pčelarstva, predstavljeni su i različiti pčelarski proizvodi, oprema i tehnike, a pčelari su imali priliku da razmene iskustva i znanja. Ovakvi sajmovi igraju ključnu ulogu u povezivanju pčelara, proizvođača i potrošača, kao i u jačanju zajednice koja se bavi pčelarstvom.
Ministarstvo planira da nastavi sa organizovanjem edukativnih programa i radionica kako bi pomoglo pčelarima da unaprede svoje veštine i znanje u ovoj oblasti. Pčelarstvo je, prema rečima Tanasković, ne samo ekonomski važna delatnost, već i ekološki značajna, jer pčele igraju ključnu ulogu u oprašivanju biljaka i očuvanju biodiverziteta.
U zaključku, ministarka je pozvala sve pčelare da se aktivno uključe u proces unapređenja pčelarstva u Srbiji i da iskoriste sve dostupne resurse i podsticaje kako bi doprinosili razvoju ovog važnog sektora. Očekuje se da će povećanje davanja po košnici, kao i ostale mere podrške, doprineti daljem razvoju pčelarstva i povećanju izvoznih potencijala Srbije.
