Na Globalnom samitu o veštačkoj inteligenciji (GPAI) u Parizu, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija odbile su da potpišu deklaraciju koja se odnosi na „inkluzivnu i održivu veštačku inteligenciju“. Ovu informaciju su preneli britanski mediji, ističući da je deklaracija podržana od strane 60 zemalja, uključujući Francusku, Kinu, Indiju, Japan, Australiju i Kanadu.
Deklaracija koja je usvojena na samitu naglašava potrebu za veštačkom inteligencijom koja bi bila otvorena, inkluzivna, transparentna, etička, bezbedna i pouzdana. Ovi principi su postavljeni kao prioriteti u međunarodnim okvirima, sa ciljem da se osigura da tehnologija koristi svim ljudima i planeti. Ovaj pristup odražava globalni konsenzus o važnosti etičkog razvoja i primene AI tehnologije.
Potpredsednik SAD, Džej Di Vens, iskoristio je priliku na samitu da kritikuje prekomernu regulativu Evropske unije vezanu za veštačku inteligenciju. Njegova izjava ukazuje na razlike u pristupu regulaciji tehnologije između SAD-a i EU, pri čemu SAD često favorizuju manje regulacije koje omogućavaju brži razvoj i inovacije. Ovaj sukob u stavovima može imati značajan uticaj na globalne norme i prakse u razvoju veštačke inteligencije.
Odbijanje SAD-a i Velike Britanije da potpišu deklaraciju može se posmatrati kao odraz njihovog skeptičnog stava prema međunarodnim regulativama koje se tiču tehnologije. To takođe može ukazivati na strah od gubitka tehnološke prednosti i inovacija koje su ključne za ekonomski rast i nacionalnu bezbednost. S druge strane, zemlje koje su podržale deklaraciju traže jaču saradnju i zajedničke standarde kako bi se osiguralo da razvoj veštačke inteligencije bude u skladu sa etičkim normama i zaštitom prava pojedinaca.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se globalni pejzaž veštačke inteligencije brzo menja. Tehnologija napreduje brzim tempom, sa novim inovacijama koje se svakodnevno pojavljuju. Ovo stvara izazove za regulatore koji pokušavaju da uhvate korak sa razvojem i osiguraju da tehnologija bude korišćena na odgovoran način. U tom kontekstu, saradnja između zemalja, kao i usvajanje zajedničkih standarda, može biti ključna za budućnost veštačke inteligencije.
Pristup koji će zemlje zauzeti prema veštačkoj inteligenciji u narednim godinama će oblikovati ne samo tehnološki pejzaž, već i ekonomsku i društvenu dinamiku globalnog društva. U tom smislu, važno je pratiti kako će se razvijati odnosi između zemalja u vezi sa regulacijom i primenom AI, kao i kako će se oblikovati međunarodni standardi koji će regulisati ovu oblast.
Nadalje, kako se veštačka inteligencija sve više integriše u različite sektore, od zdravstva do finansija, biće ključno da se osigura njen etički razvoj. To uključuje zaštitu privatnosti podataka, izbegavanje pristrasnosti u algoritmima i odgovornost za odluke koje donose AI sistemi. U tom smislu, međunarodna saradnja i dijalog će biti ključni za postizanje zajedničkog razumevanja i standarda koji će omogućiti bezbednu i etičku primenu veštačke inteligencije.
Konačno, važno je napomenuti da budućnost veštačke inteligencije nije samo u rukama tehnoloških kompanija, već i vlada i međunarodnih organizacija koje imaju odgovornost da osiguraju da razvoj i primena ovih tehnologija budu u skladu sa interesima čitavog društva. Kako bi se postigli ovi ciljevi, potrebna je otvorena debata, transparentnost i uključivanje različitih aktera u proces donošenja odluka. Samo tako možemo osigurati da veštačka inteligencija bude alat za napredak, a ne izvor konflikata i nejednakosti.
