Supruga i sinžrtva ubijene Ane Božović, Minela Radičević, dala je iskaz na suđenju Kosti K. i njegovim roditeljima, Miljani i Vladimiru Kecmanoviću, kao i osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, jer se oseća krivicom što nije uspela videti foto dokumentaciju. Ona je izjavila da bi videla fotografije, ali da bi to samo još više produbilo njen bol, stoga su fotografije kod njenog prijatelja, kako ih ne bi videli ni Ivan ni sin. Takođe je izrazila žaljenje da nije sprečila tragediju i da je tako nešto mogla pričiniti. Ana je bila jedno od devetoro dece koje su pogođene krvavom pucnjavom u školi 3. maja.
Minela je izjavila da je njena porodica bila srećna sve do 3. maja, kada je Kosta K. počinio masakr. Ana je tog jutra otišla srećna u školu, a njena majka je nakon informacije o pucnjavi trčala od bolnice do bolnice i do škole tražeći je. Na kraju, njen suprug Ivan joj je saopštio da Ane više nema. Minela je ispričala kako je prošla kroz potragu za svojom ćerkom, identifikaciju tela i pripremu za sahranu. Takođe, izrazila je nezadovoljstvo postupkom pravne i medicinske struke nakon tragedije.
Minela je takođe navela da se škola nije odazvala na potrebu preuzimanja odgovornosti. Ona tvrdi da je škola nepravilno reagovala, te nije primetila Kostine neobičnosti i propustila je priliku za interveniranje. Njen suprug Ivan je takođe izrazio ogorčenje i bes prema policiji, koja im nije dozvolila da uđu u školu i pronađu svoju ćerku. Takođe su izrazili i nezadovoljstvo ponašanjem pedagoga i psihologa u školi tokom ovog perioda.
Kroz iskaze roditelja, Ivan je naveo kako je porodica bila sretna i putovala, ali da je sve promenilo tog kobnog dana. Ivan sugerira da su Kosti roditelji video šta se u njemu dešava i na vreme reagovali. On takođe kritikuje medijsko izveštavanje o Kecmanovićima, gde su prikazani kao ugledna porodica, iako su držali oružje i municiju u kući.
Na kraju, Minela je rekla da oseća kao da je izgubila deo sebe, i da se tuga stalno nosi s njom. Takođe, Ivan je izjavio da je kuća sada prazna, a Anina soba zatvorena, a da je odlazak na njen krevet sada bolan trenutak za njih. Takođe, izneo je kritiku na račun pedagoga škole, koji je iskazao neprijatnost prema njima u toj teškoj situaciji.
Suđenje i svjedočenja roditelja Ane Božović pokazala su koliko je porodica bila sretna, te kako se život iz temelja promijenio zbog ove tragedije. Takođe, izjava Minela Radičević još pruža uvid u njen lični bol i nemogućnost suočavanja sa gubitkom svoje kćeri, kao i niz kritika prema školi i pravnoj službi nastoji pokazati propuste u postupanju u ovom slučaju. Ovaj slučaj svakako budi osjećaj tuge u cijelom društvu, te pokazuje važnost prepoznavanja i rješavanja problema povezanih s mentalnim zdravljem mladih ljudi kako bi se tragike poput ove izbjegle.
