Tragična priča porodice Frank, poznata širom sveta zahvaljujući dnevniku devojčice Ane Frank, otkriva jedan detalj koji nije bio poznat javnosti. Naime, Oto Frank je pokušao da spasi svoju porodicu aplicirajući za američku vizu, ali je bio grubo odbijen.
Ova činjenica otkrivena je 2007. godine od strane američkog profesora Ričarda Britmana, koji je pronašao dokumenta o pokušajima Frankovih da dođu u SAD. Oto Frank je uložio velike napore da osigura siguran život svojoj porodici, ali restriktivna američka imigraciona politika tokom rata nije dozvolila njihov dolazak.
Da su uspeli da dobiju vizu, Ana Frank bi danas mogla biti „ugledna starica koja živi u Bostonu i ima iza sebe uspešnu karijeru književnice“. Umesto toga, Ana je preminula u koncentracionom logoru Bergen-Belzen kada joj je bilo samo 15 godina.
Oto Frank je kasno pokušao da nabavi američku vizu, ali ni njegovo obrazovanje i veze nisu bili dovoljni da prevaziđu administrativne prepreke. Porodica Frank se preselila iz Nemačke u Holandiju 1941. godine, kada su odlučili da emigriraju zbog opasnosti od nacista.
Istoričari tvrde da bi pokušaj Frankovih da dođu u Ameriku možda bio uspešan da su ranije aplicirali za vizu. Međutim, kao i većina evropskih Jevreja, nisu mogli da predvide stepen opasnosti koji preti od nacista. Zbog pooštrenih uslova za dobijanje vize, porodica Frank nije uspela da se domogne SAD.
Nakon neuspelog pokušaja za američku vizu, porodica Frank se okrenula Kubi kao soluciji, ali su sve njihove nade bile poništene nakon što su Nemačka i Italija objavile rat Americi 1941. godine.
Hronologija tragedije porodice Frank počinje kada su se sakrili u tajne prostorije u poslovnoj zgradi Otoa Franka u Amsterdamu 1942. godine. Nakon dve godine skrivanja, njihovo mesto je otkriveno i Frankovi su deportovani u koncentracioni logor. Ana Frank je preminula od tifusa u martu 1945. godine, nekoliko dana posle smrti svoje sestre Margo.
Oto Frank je jedini preživeo rat i vratio se u Amsterdam gde je pronašao dnevnik svoje ćerke Ane. Dnevnik, u kome je Ana zabeležila svoje misli tokom skrivanja, postao je jedna od najprodavanijih knjiga svih vremena. Danas, Ana Frank predstavlja simbol milionima žrtava nacističkog terora tokom Drugog svetskog rata.
