Ubistvo Zorana Uskokovića, poznatijeg kao Mali Skole, 22-godišnjeg momka, smišljeno je kako bi se održala kriminalna reputacija Nikole Živanovića, koji je naredio njegovo ubistvo kako bi sačuvao primat svoje grupe u kriminalnom podzemlju. Zorana je trebalo usmrtiti iz automata, ali je posle odlučeno da će biti ubijen češkom zbrojavkom. Taj događaj se desio 29. januara 2021. godine na Kanarevom brdu.
U naredbi za sprovođenje istrage protiv petorice osumnjičenih, koji su identifikovani ali se četvorica branila ćutanjem, a peti je u bekstvu, navodi se da je vođa organizovane kriminalne grupe angažovao četiri muškarca, među kojima je i Miloš Krstić, koji je bio odgovoran za prikupljanje informacija o Zoranovom kretanju i navikama. Nakon ubistva, osumnjičeni su uklonili tragove i sakrili dokaze.
Nikola Živanović je, prema navodima tužilaštva, formirao ovu kriminalnu grupu u oktobru 2020. godine, a ona je funkcionisala do februara naredne godine. Ubistvo Zorana bilo je plaćeno sa tri kilograma kokaina koji je tada vredeo oko 100.000 evra. Pre same likvidacije, postojao je niz incidenata, uključujući eksplozivne napade na lokal koji je povezan sa žrtvom, što je dovelo do sumnje da je on umešan u te događaje.
Organizovana kriminalna grupa koristila je zaštićenu aplikaciju za razmenu informacija o Zoranovim navikama kako bi detaljno planirali njegovo ubistvo. Tokom više meseci, pripremali su se za akciju, nabavljajući oružje i automobile za izvršenje plana. Nakon ubistva, osumnjičeni su tri dana sakrivali dokaze i uništavali tragove kako bi izbegli hapšenje.
Veza između osumnjičenih Živanovića i žrtve bila je duboka, jer su obojica živela u istom delu Beograda. Žrtva, mlađi Uskoković, brutalno je ubijen blizu svog doma, a njegovo ubistvo je bilo deo šireg plana za očuvanje reputacije i primata kriminalne grupe koju je predvodio Živanović.
Tokom istrage, otkriveno je da su osumnjičeni detaljno pratili Zorana, prikupljajući informacije o njegovom kretanju i navikama kako bi precizno izveli planirano ubistvo. Nakon izvršenja zločina, osumnjičeni su brzo reagovali, sakrivajući dokaze i uništavajući tragove kako bi izbegli hapšenje.
Ovaj slučaj pokazuje duboku povezanost između kriminalnih grupa i njihovu spremnost da idu do krajnjih granica kako bi očuvali svoju reputaciju i primat u kriminalnom podzemlju. Likvidacija Zorana Uskokovića bila je samo jedan od brojnih incidenata u okviru njihovih međusobnih sukoba i osvete.
Miloš Krstić, kao direktni izvršilac ubistva, bio je plaćen sa tri kilograma kokaina, dok su ostali članovi grupe bili odgovorni za pripremu i izvršenje plana. Nakon ubistva, osumnjičeni su brzo reagovali, sakrivajući dokaze i uništavajući tragove kako bi izbegli hapšenje.
Ova organizovana kriminalna grupa funkcionisala je od oktobra 2020. do februara 2021. godine, sprovodeći razne aktivnosti kako bi očuvala svoju reputaciju i eliminisala konkurenciju. Likvidacija Zorana Uskokovića bila je samo jedan od mnogobrojnih slučajeva nasilja i osvete unutar kriminalnog podzemlja.
Na kraju, ovaj slučaj pokazuje složenost i opasnost organizovanog kriminala u društvu, te potrebu za efikasnom reakcijom pravosudnih organa kako bi se suzbila takva aktivnost i zaštitila sigurnost građana. Likvidacija Zorana Uskokovića je samo jedan od mnogobrojnih slučajeva nasilja i zločina koji se dešavaju u kriminalnom podzemlju, a koji zahtevaju hitnu reakciju i suzbijanje od strane nadležnih organa.
