U Beogradu su se tokom noći dogodile dve saobraćajne nezgode u kojima su lakše povređeni devojčica pešak (16) i motociklista. Devojčica je povređena na Ibarskoj magistrali kod OMV pumpe na Vidikovcu, dok je motociklista povređen na Zvezdari kod TC AVIV PARK. Oboje su prevezeni u Urgentni centar na dalju medicinsku negu.

Ekipe Hitne pomoći intervenisale su tokom noći ukupno 94 puta, od čega je 20 intervencija bilo na javnim mestima. Najviše poziva za pomoć dolazilo je od hroničnih bolesnika, kao što su astmatičari i srčani pacijenti, ali je bilo i intervencija zbog onkoloških i psihijatrijskih pacijenata.

Saobraćajne nezgode su sve češće i jedan su od vodećih uzroka povreda i smrtnih slučajeva širom sveta. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje preko 1,3 miliona ljudi gine u saobraćajnim nezgodama, dok se oko 50 miliona ljudi povredi, od kojih mnogi trpe trajne posledice.

U Srbiji, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, preko 500 ljudi godišnje izgubi život u saobraćajnim nezgodama, a broj povređenih se meri u hiljadama. Najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda su brza vožnja, nepropisno preticanje, nepridržavanje saobraćajnih propisa, vožnja pod uticajem alkohola ili droga, kao i loše održavanje vozila.

Pored ljudskog života, saobraćajne nezgode uzrokuju i veliku materijalnu štetu, što dodatno opterećuje društvo. Troškovi za lečenje povređenih, oštećenja na vozilima i putevima, gubici zbog zastoja u saobraćaju, kao i ostali troškovi povezani sa nezgodama, predstavljaju veliki teret za javne finansije i zdravstveni sistem.

Zbog toga je važno da se preduzmu odgovarajuće mere kako bi se smanjio broj saobraćajnih nezgoda i njihove posledice. To uključuje edukaciju vozača o saobraćajnim propisima i pravilnoj vožnji, strožu kontrolu saobraćajne policije, poboljšanje infrastrukture na putevima, kao i promociju bezbednog ponašanja u saobraćaju.

Takođe, važno je raditi na smanjenju faktora rizika, kao što su prebrza vožnja, vožnja pod uticajem alkohola, nekorišćenje sigurnosnog pojasa ili kacige, kao i ometanje za vreme vožnje. Pozitivno je što se mnoge zemlje sve više fokusiraju na ove probleme i sprovode različite programe i kampanje kako bi podigle svest o važnosti bezbednosti u saobraćaju.

Takođe je važno da se žrtve saobraćajnih nezgoda pravovremeno i adekvatno zbrinu, kako bi se sprečile dodatne komplikacije i smanjile posledice povreda. Hitna pomoć ima ključnu ulogu u brzom reagovanju i pružanju medicinske pomoći povređenima na licu mesta, kao i njihovom transportu do odgovarajuće zdravstvene ustanove.

Upravo zbog toga je važno da imamo dobro organizovan i efikasan sistem hitne pomoći, koji će omogućiti brzo i kvalitetno reagovanje u slučaju saobraćajnih nezgoda i drugih hitnih situacija. Hitna pomoć je neophodna karika u lancu spasavanja života i svako kašnjenje ili nedostatak adekvatne pomoći može imati ozbiljne posledice po žrtve.

Kroz ulaganje u obuku medicinskog osoblja, nabavku savremene opreme i vozila, kao i uspostavljanje efikasnih protokola za delovanje, možemo povećati šanse za preživljavanje povređenih u saobraćajnim nezgodama i druge hitne situacije. Takođe je važno da se sarađuje sa drugim institucijama i organizacijama kako bi se obezbedila brza i koordinisana reakcija u svakom trenutku.

Kroz zajednički rad svih aktera u sistemu hitne pomoći i saobraćajne bezbednosti, možemo doprineti smanjenju broja saobraćajnih nezgoda i njihovih posledica, čime ćemo unaprediti kvalitet života svih građana i smanjiti teret koji ove nezgode predstavljaju za društvo u celini. Važno je da svi budemo odgovorni u saobraćaju i da se pridržavamo pravila, kako bismo zajedno stvorili bezbednije okruženje za sve.