Dnevni red sastanka Komiteta ministara Saveta Evrope za 16. i 17. maj u Strazburu je usvojen, a na njemu se ne nalazi pitanje članstva tzv. Kosova u SE. Međutim, postoji mogućnost da se ovo pitanje uključi na samom sastanku. Šefica srpske delegacije u Parlamentarnoj skupštini SE, Biljana Pantić Pilja, izjavila je da veruje da je došlo do promene stavova pojedinih zemalja, poput Italije i Francuske, nakon sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Emanuelom Makronom. Izrazila je nadu da se o prijemu tzv. Kosova u SE neće raspravljati na predstojećem sastanku Komiteta ministara.
Parlamentarna skupština SE usvojila je preporuku za prijem Kosova u članstvo SE na osnovu izveštaja Dore Bakojani. Bakojani je preporučila članstvo Kosova u SE, iako je Priština ispunila samo jedan od tri uslova koje je prvobitno navela. Uslov smanje sprovođenje odluke ustavnog suda u Prištini o vraćanju zemlje manastiru Visoki Dečani, tek osam godina nakon donošenja. Međutim, druga dva uslova – formiranje Zajednice srpskih opština i rešavanje problema eksproprijacije zemljišta u opštinama gde žive uglavnom Srbi Priština – nisu ispunjena.
Izveštaj Dore Bakojani o prijemu Kosova u SE izazvao je kontroverze i značajnu pažnju, posebno u odnosima između Beograda i Prištine. Srpski zvaničnici su izrazili oštro protivljenje ovom predlogu, tvrdeći da Priština nije ispunila sve uslove koji su postavljeni za članstvo. Takođe, istaknuto je da odluka o prijemu Kosova u SE ne bi trebala biti politička, već zasnovana na pravilima i principima SE.
Prijem Kosova u SE bi imao značajne posledice ne samo na regionalnu stabilnost, već i na odnose između Srbije i Kosova. Srbija je više puta naglasila da želi dijalog sa Prištinom, ali samo uz poštovanje međunarodnog prava i postignutih sporazuma. Srbija je takođe istakla da će nastaviti da se suprotstavlja svim pokušajima da se Kosovo učlani u međunarodne organizacije pod imenom „Republika Kosovo“, jer ne priznaje nezavisnost Kosova.
Članstvo Kosova u SE takođe bi uticalo na celokupnu političku situaciju u regionu Zapadnog Balkana. Mnogi analitičari i stručnjaci ističu da bi prijem Kosova u SE bio korak ka međunarodnom priznanju nezavisnosti, što bi moglo imati dugoročne posledice na stabilnost regiona. Zbog toga je važno da se ovo pitanje pažljivo prouči i analizira pre donošenja konačne odluke.
Pitanje članstva Kosova u SE je kompleksno i delikatno, s obzirom na političku, istorijsku i pravnu pozadinu situacije. Različite zemlje imaju različite stavove o ovom pitanju, što dodatno komplikuje diplomatske odnose u regionu. Važno je da se sve strane uključe u dijalog i pronalaženje rešenja koje će biti u interesu svih učesnika.
Upravo iz tog razloga je važno da se odluka o prijemu Kosova u SE donese pažljivo, nakon detaljne analize svih relevantnih činjenica i argumenata. Važno je da se prilikom donošenja ove odluke vodi računa o međunarodnom pravu, dosadašnjim sporazumima i obavezama koje su preuzete. Samo na taj način može se garantovati stabilnost i mir na Zapadnom Balkanu.
U zaključku, pitanje članstva Kosova u SE je složeno i zahteva pažljiv pristup. Važno je da se sve strane uključe u dijalog i pronalaženje rešenja koje će biti u interesu svih učesnika. Odluka o prijemu Kosova u SE treba da bude doneta na osnovu pravila i principa SE, uz poštovanje međunarodnog prava i dosadašnjih sporazuma. Samo na taj način može se osigurati mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu.
